Jadranska Lešnica a ne jadarska

Tragični događaj koji se odigrao minulih dana u oblasti Jadra isprovocirao je neke naše čitaoce da nam se jave i podele nam packe zbog „našeg neznanja”. Reč je o nesrećnom popu, koji je pobegao iz manastira Crna reka i nastanio se u rodnom kraju svoje supruge, i njegovim štićenicima takozvanog centra za lečenje bolesti zavisnosti. Tačnije u ataru sela Jadranska Lešnica. Naši dragi čitaoci tvrde da grešimo u pisanju imena sela Lešnice jer smatraju, iako svoje znanje nisu proverili, da je pridev koji mu prethodi jadarska a ne jadranska.

U stvari, cela ta oblast se po istoimenoj reci zove Jadar, pa je svaki žitelj tog kraja Jadranin, a pridev od njega izveden je jadranski. Tako je i sa Lešnicom gde i na regionalnom putu na žutoj tabli koja označava ime mesta crnim slovima piše, prvo ćirilicom a potom i latinicom!?, Jadranska Lešnica. Samo što mi slabo čitamo a i kad čitamo često pročitamo ono što mi mislimo da piše i onako kako vidimo a ne ono što zaista piše. Pod tim imenom se odvajkada nalazi u knjigama Šabačko-valjevske eparhije i Mačvanskog okruga – i u crkvenim i u državnim.

Ovo živopisno mesto Mačvanskog okruga, na jugozapadnim padinama Cera, koje ima oko 2.000 seljana, ne tako retko bilo je zastupljeno u novinskim hronikama usled čestih poplava u proteklim godinama kada je bio oštećen i most na regionalnom putu. Ali se tada niko nije bunio zbog njegovog imena koje je „Politika” jedina pisala ispravno. Nisu se bunili ni njegovi žitelji – važnije im je bilo da se popravi šteta nastala usled bujica od ispravljanja greške u pisanju imena sela.

Pridev jadranski koji se odnosi na zapadni deo Srbije zabeležen je i u šestotomnom Rečniku Matice srpske.