Feng šui majstor u Vojvodini

Danas ćemo, koristeći se f’ng švej umećem, negde u Vojvodini, korak po korak početi da gradimo našu idealnu kuću. Prvo moramo pronaći neko valjano mesto – "srećni šćukutak", potom i jednu lepu, staru vojvođansku kuću koju ćemo na kraju adaptirati u savremeni "blagodatni i prosperitetni dom".

Zašto baš u Vojvodini? Zato što od svega čime na ovom tlu raspolažemo uređenost vojvođanskih naselja i njihova arhitektura najviše odgovaraju onoj tradiciji iz koje je f’ng švej ponikao. Baš kao u staroj Kini, i u Vojvodini su kuće poređane u uredne nizove dužinom paralelnih ulica i sastoje se od bar dva unutrašnja dvorišta okružena zgradama domaćinstva. Ova srećna okolnost pomoći će nam da bolje razumemo pravila kojima se f’ng švej majstor rukovodi. S druge strane, Vojvodina je ravna i na njenom tlu ima premalo "nebeskih šara" koje bi nam pomogle da odredimo dobro mesto za našu kuću. Zato moramo prvo da pregledamo one interesantnije predele kao što su lesne terase duž većih reka, blagi obronci Fruške gore, jugozapadni delovi Vršca ili diluvijalne forme jugoistočne Telečke. Kada je naš f’ng švej majstor sve to proputovao i dobro osmotrio, odlučio se za jedan predeo među jugoistočnim obroncima Fruške gore. Sada mora da dobro prouči prirodu obronaka koji okružuju teren na kojem želi da gradi.

Ovde ćemo opisati samo najvažnije elemente i procedure onog dela f’g švej rituala koji se odnosi na izbor parcele i pozicioniranje naše kuće. Da bismo detaljno objasnili sva komplikovana pravila i postupke, ovaj "Politikin" dodatak bi morao da redovno izlazi bar sledećih desetak godina. Za razumevanje suštine f’ng švej umeća pre svega moramo znati da su njegova silna pravila samo vežba za valjanog graditelja. Njemu je ostavljeno dovoljno prostora da u donošenju konačnih odluka, pre svega, pokaže širinu znanja i dubinu svog talenta.

Tigar i zmaj

Prvo ispitivanje terena f’ng švej majstor će obaviti u rasponu od dvadesetak kilometara tražeći mesto sa severozapada i severoistoka, zaštićeno uzvišenjima koja se u blagim prevojima spuštaju u prirodni amfiteatar. Severozapadna brda moraju imati karakter tigra a severoistočna prirodu zmaja. Ove slikovite predstave vezane su za geofizičke i klimatske odlike Kine i ne mogu se bez promišljanja prenositi u druge krajeve sveta.

U Kini sa severozapada dolaze snažni zimski vetrovi koji sobom nose oštar vulkanski pesak iz zapadnih pustinja. Sa severa dopiru neprijatni i suvi vetrovi iz Mongolije a sa severoistoka se spuštaju vetrovi sa severnih mora. Zato su tu beli tigar i azurni zmaj da zaštite našu kuću od vremenskih nepogoda. U zavisnosti od lokalnih uslova, na nekim mestima dominira tigar a na nekima zmaj. Tamo gde se sukobljavaju vazdušne struje i gde su turbulencije velike, zmaj i tigar će skoro potpuno okružiti naselje stvarajući formu koja liči na kandže orla. Kada pronađe svog tigra i zmaja f’ng švej majstor će pokušati da pronikne u njihova unutrašnja stanja. Tako tigra može opisati kao opruženog ili sklupčanog dok drema, puzećeg dok vreba ili pritajenog dok se sprema za napad. Ove slike mogu nam pojasniti zašto se Ang Lijev čuveni film zove "Pritajeni tigar, skriveni zmaj". Naslov objašnjava svu kompleksnost vremena i prostora o kojem film govori.

U našem slučaju tigar bi mogao sklupčan mirno da drema na severozapadu dok bi se zmaj protezao visoko sa severoistoka potpuno se spustivši na tlo na istoku i ponovo uzdigavši visoko glavu na jugoistoku. Tako bi nas zaštitio od loših vremenskih uticaja, posebno od neprijatne košave koja duva sa jugoistoka. Kada na terenu pronađe mesto koje najviše odgovara ovom opisu, f’ng švej majstor će prionuti da izbliza prepozna i protumači konture svih okolnih uzvišenja. On sada traga za znacima koji na zemlji određuju pet elemenata: drvo, vatru, zemlju, metal i vodu. Mi često grešimo u tumačenju ovih pojmova. Ni Empedokle, ni Platon, ni Aristotel nisu živeli u drevnoj Kini pa ovih pet kineskih elemenata ne možemo ni gledati njihovim očima.

Pet stihija

Prema rečima kineskog filozofa "Dao rađa uzvišeno jedno" (tai đi), a ono provocira dva stanja – jin (silazni, ženski princip) i jang (uzlazni, muški princip). Ovaj polaritet i njegova transformacija generišu rad celokupnog sistema postojanja. Iz tanane izbalansiranosti međusobnog odnosa i ciklične smene jin i jang stanja, nastaje pet stihija (vu sing) koje pogrešno prevodimo kao pet elemenata. U f’ng švej doktrini ovih pet stihija stoje isključivo kao simboli koji se mogu čitati iz kontura jednog predela. Oni u njemu ucrtavaju unutrašnja kretanja ći polja koje vlada nad tim predelom. U konturama terena zemlja će se f’ng švej majstoru prikazati kao široki zatupasti vrh a vatra kao niz oštrih nazubljenih stena visoko na horizontu. Metal se otkriva u zaobljenom vrhu brda a voda je padina koja polako curi ka podnožju. Kada sve ove znake pažljivo uoči f’ng švej majstor će ih upisati u kartu i ako u njihovom rasporedu ne uoči kakav zloslutni nesklad, može da nastavi dalje sa svojim poslom.

Voda

Pri sledećem koraku u skicu će upisati puteve vode – reke, potoke, jezerca, bare, pa čak i vododerine i suve jaruge. Veruje se da voda označava mesta akumulacije životnih informacija u ći polju i zato će f’ng švej majstor uporno tragati za onim delom teritorije kroz koji makar i najmanji potok meandrira sa južne strane. Idealno bi bilo da više potočića okružuje mesto na kojem će graditi a najvažnija tačka je ona u kojoj se dva toka vode sustiču. Ako toga na terenu nema, f’ng švej majstor se neće libiti da predloži da se prokopa kakav kanal ili rukavac neke udaljene velike reke, da se u željenom pravcu skrene tok postojeće rečice, čak i da se jedan njen deo ispod tla dovede pravo u budući vrt kuće koju gradi. U kineskoj tradiciji kuća se ne završava ogradom oko placa. Ona tu tek počinje i mora biti napravljena tako da "pozajmljuje" blagodatne uticaje predela iz svoje najbliže, ali i kilometrima udaljene okoline. U drevnoj Kini često se dešavalo da se na uređenje tla i okolnih tokova vode utroši dva puta više novca nego na samu kuću.

Kada sva vodena tela upiše u svoju kartu, f’ng švej majstor će prionuti da istraži skriveni smisao njihovih oblika i tokova nadajući se da će time otkriti samu bit tla na kojem se nalazi. Posebno će obeležiti ona mesta koja usporavaju i obogaćuju proticanje vode da bi se u daljem postupku prema njima upravljao.

Prostor i vreme

Svaki prostor drugačije deluje kada smo mladi i kada ostarimo, ujutru i uveče, leti i zimi, kada pada kiša ili kada počinje da se razvedrava... menja se iz trena u tren. Samo zaista dobro odabran i dobro osmišljen prostor obezbediće nam najbolje od svega što vreme sa sobom nosi.

Kako je na osnovu pet stihija i vodenih tokova stvorio opštu sliku prostiranja i gustine ći polja, njegova unutrašnja kretanja u vremenu i prostoru f’ng švej majstor pokušaće detaljnije da odredi koristeći se simbolima koji označavaju deset nebeskih izdanaka (tjen gan) i dvanaest zemaljskih grančica (di dž’). Ovi znaci stoje za vreme i vremenske cikluse u prostoru pa će f’ng švej majstor posebnu pažnju pokloniti promenama svetla i senki, kretanju vazduha, temperature, te promenama boje i mirisa u odnosu na doba dana ili doba godine.

Ovakva promišljanja uneće u svoju kartu tako što će negde između tigra i zmaja prvo ucrtati jedan kvadrat. Potom će kvadrat podeliti na 36 jednakih polja. U ćoškovima kvadrata rasporediće znake za pravac kretanja u skladu sa stranama sveta, a po svakoj ivici rasporediće znake za vreme naizmenično koristeći "nebeske izdanke" i "zemaljske grančice". Izbor i raspored ovih tačaka podleže nizu komplikovanih pravila koja će f’ng švej majstor korigovati u skladu sa ranijim zapažanjima i promišljanjima o prirodi ći polja na odabranom terenu. Kada sve to pažljivo obavi, odabraće po jedan ili više znakova sa južne ivice kvadrata i povezati ih linijom sa odgovarajućim na severnoj ivici. Odabraće one parove koji najbolje odražavaju prirodu mesta i temu objekta koji treba izgraditi. Zatim će pomerajući kvadrat tražiti onaj njegov položaj koji će omogućiti da bar jedna od ucrtanih linija prođe kroz neku od važnih tačaka na tokovima vode. Tako će konačno presek dijagonala kvadrata odrediti tačku sje iz koje počinje planiranje našeg idealnog doma.