Iskopavanje srednjovekovnog Rudnika

Rudnik – Za rudno blago u nedrima planine Rudnik znalo se još u prethrišćanskom dobu, eksploatisali su ga Rimljani, a bilo je i jedna od okosnica srednjovekovne Srbije. Shodno tome, današnja varošica i njena okolina su sigurno na temeljima naselja starog nekoliko hiljada godina. Prvo poznato arheološko iskopavanje ovde je obavio Janko Šafarik, koji je o tome 1865. godine napisao izveštaj.

Od 2009. godine, mlada ekipa arheologa, na čelu sa dr Dejanom Radičevićem, docentom na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, i Anom Cicović, kustosom Muzeja rudničko-takovskog kraja, radi na odgonetanju tajni koje se šest vekova kriju pod površinom zemlje. Tragajući za srednjovekovnim naseljem, ono što se prošle godine naslućivalo, danas je postalo jasno.

– Da istaknem samo dva lokaliteta. Na Nikića imanju smo otkopali temelje građevine sa još očuvanom bojom na delovima urušenih fresaka. Sve nam govori da to nije bila bogomolja, već profani objekat, prava palata u kojoj je živela ugledna, bogata velmoška porodica na razmeđu 14. i 15. veka. Preko puta, na potesu Drenje, otkopali smo građevinu dimenzija 26 h 11 metara. Nađeni novčići i bule (pečati) ukazuju na 14. vek. To je bila zgrada od javnog značaja, administrativno sedište koje je kontrolisalo eksploataciju rudnog bogatstva, objekat iz kojeg se uređivao društveni i privredni život varoši – priča nam rukovodilac istraživanja Radičević.

On nabraja još nekoliko lokaliteta, kojima će se kada se istraže, kompletirati slika srednjovekovnog Rudnika: Madžarsko brdo, Ostrvica, gradovi, ruševine džamije na Misi, ostaci crkava u Krasojevcima, Jazinama i Jankovićima...

Na Rudniku smo, nikako slučajno, susreli i arheologa Gordanu Gavrić, direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu.

– Ovaj projekat uveliko prevazilazi lokalnu nadležnost i zahteva multidisciplinarni pristup. Zato smo pokrenuli postupak za njegovu formalnopravnu zaštitu. Cilj nam je da na Rudniku napravimo arheološki park koji bi povezao predistoriju, rimsko rudarenje, srpski srednji vek, tursko doba i sve do danas. Arheologiju često smatraju samo trošenjem sredstava, a ona gradi stazu za mogućnost dobre zarade u novoj turističkoj ponudi opštine Gornji Milanovac – smatra Gavrićeva.

Kada se obave iskopavanja, restauracija i konzervacija, zahvaljujući i prirodnim lepotama Rudnika i okoline turistički poslenici će imati pune ruke posla.

Direktor gornjomilanovačkog muzeja Miloš Nikolić ističe da su ovaj projekat finansijski podržali Ministarstvo za kulturu, opštinski budžet, kao i Dunav osiguranje i kompanija „Svislajon Takovo“. No, očekuje ih još jedan formalnopravni, ali bitan posao. Naime, svi istorijski lokaliteti na kojima se vrši istraživanje su na privatnim imanjima Rudničana, valja ih „podruštviti“. Otkupom ili poklonom, svejedno.

Boško Lomović