Obrisi genocida u Iraku

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 5. marta – Da li Irak tone u građanski rat sa elementima genocida pitanje je oko kojeg se "lome koplja" u Americi. Razlike u procenama se svode na nedoumicu – da li je takav košmar već činjenica ili tek preteća mogućnost. U prvom slučaju, sugeriše se postepeno povlačenje trupa SAD, u drugom – slanje pojačanja kako bi se sprečilo ostvarenje "najcrnjeg scenarija".

Najnoviji prilog toj strateškoj raspravi dala je Samanta Pauer, profesorka Harvardskog univerziteta i dobitnik Pulicerove nagrade 2003. za knjigu "Problem iz pakla: Amerika i doba genocida". U članku u "Los Anđeles tajmsu" založila se za promenu vašingtonskog kursa prema Iraku koji, prema događajima na terenu, ne uverava da trupe SAD mogu da postignu išta više od "očuvanja postojećeg stanja koje se pogoršava u etničko čišćenje velikih razmera".     

Za bezmalo četiri godine rata oko 3,8 miliona Iračana je bilo primorano da napusti svoje domove i svakog meseca se iseljava po njih 50.000 – ističe autorka i navodi da je čak milion Iračana prebeglo u Siriju a 700.000 u Jordan. Izveštaji reportera s lica mesta i ranije su svedočili da se na mnogim delovima fronta između šiita i sunita sprovodi etničko čišćenje, koje masu stanovnika primorava da napuste ognjišta u mešovitim sredinama i potraže utočište tamo gde dominira njihovo krilo islama. "Ako trupe SAD odu, u Bagdadu će nastati krvoproliće prema kome će Srebrenica izgledati kao nedeljni školski piknik", reči su uticajnog republikanskog senatora i pretendenta za budućeg šefa Bele kuće Džona Mekejna, koje Pauerova citira da bi potom istakla neslaganje s takvom tezom. Amerika treba, kaže ona, da "objavi svoju nameru da povuče trupe a da joj u međuvremenu, mesecima, prioriteti budu – zaštita civila, i niz kombinovanih mera političkog pritiska, humanitarnog razmeštanja i pravosudnog zastrašivanja". Pa precizira, pri tom, da ako "politički pritisak ne uspe da spreči šireći građanski rat" Amerika treba da iskaže "volju da pomogne u dobrovoljnom transportu i premeštaju ugroženih iračkih civila". Tako da "miroljubiva evakuacija" bude "prevencija protiv genocida, pre našeg odlaska".

Uz to, SAD treba da pošalju "jasan signal" odgovornima za tamošnje nasilje – milicijama ili liderima – da će "zbog tih zločina biti poslati pred lice pravde". Najbolje, dodaje Pauer, Stalnom međunarodnom krivičnom sudu, kome bi SAD (koje nisu ratifikovale sporazum o delovanju tog organa) trebalo da daju "zakasnelu podršku".

Pristalice plana predsednika Džordža Buša da u Irak pošalje dodatnih 21.500 vojnika sada ukazuju na opasnost od tamošnjeg genocida, pošto su im se izjalovila prethodna opravdanja za rat – ocenjuje autorka. I kao niz  izjalovljenja navodi vašingtonske proklamacije da "Irak poseduje oružje za masovno uništavanje, zaštitu od terorizma, energetsku raznolikost, regionalnu stabilizaciju i promociju demokratije"…

Mnogi koji sada kažu da trupe SAD treba da ostanu u Iraku da bi sprečile genocid, isti su oni koji odbijaju da priznaju postojanje "težine nesreće (u Iraku) koja se odigrava pred našim očima" – dodaje Samanta Pauer. I zaključuje: "Isti ljudi koji su rat oblikovali kao najbolji scenario, sada se protive okončanju rata, pozivanjem na najgori scenario."