Обриси геноцида у Ираку

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 5. марта – Да ли Ирак тоне у грађански рат са елементима геноцида питање је око којег се "ломе копља" у Америци. Разлике у проценама се своде на недоумицу – да ли је такав кошмар већ чињеница или тек претећа могућност. У првом случају, сугерише се постепено повлачење трупа САД, у другом – слање појачања како би се спречило остварење "најцрњег сценарија".

Најновији прилог тој стратешкој расправи дала је Саманта Пауер, професорка Харвардског универзитета и добитник Пулицерове награде 2003. за књигу "Проблем из пакла: Америка и доба геноцида". У чланку у "Лос Анђелес тајмсу" заложила се за промену вашингтонског курса према Ираку који, према догађајима на терену, не уверава да трупе САД могу да постигну ишта више од "очувања постојећег стања које се погоршава у етничко чишћење великих размера".     

За безмало четири године рата око 3,8 милиона Ирачана је било приморано да напусти своје домове и сваког месеца се исељава по њих 50.000 – истиче ауторка и наводи да је чак милион Ирачана пребегло у Сирију а 700.000 у Јордан. Извештаји репортера с лица места и раније су сведочили да се на многим деловима фронта између шиита и сунита спроводи етничко чишћење, које масу становника приморава да напусте огњишта у мешовитим срединама и потраже уточиште тамо где доминира њихово крило ислама. "Ако трупе САД оду, у Багдаду ће настати крвопролиће према коме ће Сребреница изгледати као недељни школски пикник", речи су утицајног републиканског сенатора и претендента за будућег шефа Беле куће Џона Мекејна, које Пауерова цитира да би потом истакла неслагање с таквом тезом. Америка треба, каже она, да "објави своју намеру да повуче трупе а да јој у међувремену, месецима, приоритети буду – заштита цивила, и низ комбинованих мера политичког притиска, хуманитарног размештања и правосудног застрашивања". Па прецизира, при том, да ако "политички притисак не успе да спречи ширећи грађански рат" Америка треба да искаже "вољу да помогне у добровољном транспорту и премештају угрожених ирачких цивила". Тако да "мирољубива евакуација" буде "превенција против геноцида, пре нашег одласка".

Уз то, САД треба да пошаљу "јасан сигнал" одговорнима за тамошње насиље – милицијама или лидерима – да ће "због тих злочина бити послати пред лице правде". Најбоље, додаје Пауер, Сталном међународном кривичном суду, коме би САД (које нису ратификовале споразум о деловању тог органа) требало да дају "закаснелу подршку".

Присталице плана председника Џорџа Буша да у Ирак пошаље додатних 21.500 војника сада указују на опасност од тамошњег геноцида, пошто су им се изјаловила претходна оправдања за рат – оцењује ауторка. И као низ  изјаловљења наводи вашингтонске прокламације да "Ирак поседује оружје за масовно уништавање, заштиту од тероризма, енергетску разноликост, регионалну стабилизацију и промоцију демократије"…

Многи који сада кажу да трупе САД треба да остану у Ираку да би спречиле геноцид, исти су они који одбијају да признају постојање "тежине несреће (у Ираку) која се одиграва пред нашим очима" – додаје Саманта Пауер. И закључује: "Исти људи који су рат обликовали као најбољи сценарио, сада се противе окончању рата, позивањем на најгори сценарио."