Portret bez rama: Ivana Maksimović

„Ako smem da budem sebična, drago mi je što sam baš ja osvojila stotu medalju za Srbiju”, kazala je Ivana Maksimović, olimpijska vicešampionka u gađanju iz malokalibarske puške u disciplini trostav (3h20 metaka), sa 687,5 krugova.

U kvalifikacijama, sa 590 krugova, izjednačila je državni rekord, 50 puta pogodivši centar mete prečnika 10,4 milimetra i udaljen 50 metara, uz 10 „devetki”, a zatim u finalu, manirom iskusnog strelca, kao da nema samo 22 godine, sa 97,5 krugova sačuvala drugo mesto i osvojila prvu olimpijsku medalju za sebe, drugu za Maksimoviće i stotu za Srbiju.

„Finale je bilo stresno: trema, puls, lupanje srca i navijanje učinili su da neki pogoci budu slabi, ali i oni su bili dovoljni da zadržim drugu poziciju i da uzmem medalju za Srbiju”, bila joj je prva izjava posle velikog uspeha.

Otac Goran, petostruki olimpijac, osvojio je zlatnu medalju u Seulu 1988, ali na debiju u Los Anđelesu 1984, kada je imao isto godina koliko njegova kćerka danas, bio je tek 17. Nadmašivši ga po tome, Ivana je pokazala da uspešno nastavlja porodični „posao”. I majka Miriban, poznatija kao Mira, bila je strelac, juniorska reprezentativka, Ivanin je lični i klupski trener u klubu Novi Beograd – Ušće, a od ove godine i njen trener u reprezentaciji. Otac Goran je selektor reprezentacije, a i mlađi brat Marko je strelac...

„Ovu medalju sam osvojila za njega”, rekla je Ivana Maksimović, objašnjavajući s kim je prvo razgovarala mobilnim telefonom pošto je primila roditeljske čestitke, uz uzajamne suze radosnice.

Na olimpijskom debiju u trostavu, svojoj boljoj disciplini, u ležećem stavu, u kojem zna da ima i maksimalnih 200 krugova, imala je samo 196, ali nije se predala, i to je nadoknadila u najtežem, stojećem stavu. „To što je učinila u stojećem stavu više je nego vrhunsko gađanje. I sam kraj bio je veoma težak, kada se emocije na nekom unutrašnjem nivou samo prelivaju. I to je odradila odlično, iako nema veliko iskustvo”, ocenio je Ivanin drug po oružju Nemanja Mirosavljev, a ona je rekla da je takmičenje bilo stresno i da je samo htela da završi ono što je započela.

Na vatrenu liniju u Londonu ušla je tek kao 16. na svetskoj rang listi, a sa nje izašla kao osvajač srebrne medalje i uobičajeni osmeh vratio se na njeno lice. Tada je kazala i da nema osećaj velikog uspeha i da će „možda sutra” shvatiti šta je postigla, ali shvatila je istog dana, kada su počele da pljušte poruke, čestitke i zahtevi za intervjue. Iskusniji u tim stvarima, Milorad Čavić, rekao joj je da će joj se život zbog uspeha mnogo promeniti, ali Ivana ne vidi problem zbog novostečene popularnosti: „Imam dobru komunikaciju sa novinarima i volim da se slikam”. Voli i da čita, posebno ljubavne romane, a najviše voli „Anu Karenjinu”. Voli i da sluša muziku, sve izuzev „metala”, fan je Saše Kovačevića i svih naših olimpijaca.

Pre polaska na Olimpijske igre poželela je da upozna Novaka Đokovića i da se slika s njim. Te fotografije sada su na njenom profilu na Fejsbuku. Posle osvajanja srebrne medalje poželela je da bude na „balkonu” na kojem se proslavljaju sportski uspesi i da se njoj i Andriji Zlatiću pridruži što više osvajača medalja...

Živko Baljkas