Портрет без рама: Ивана Максимовић

„Ако смем да будем себична, драго ми је што сам баш ја освојила стоту медаљу за Србију”, казала је Ивана Максимовић, олимпијска вицешампионка у гађању из малокалибарске пушке у дисциплини тростав (3х20 метака), са 687,5 кругова.

У квалификацијама, са 590 кругова, изједначила је државни рекорд, 50 пута погодивши центар мете пречника 10,4 милиметра и удаљен 50 метара, уз 10 „деветки”, а затим у финалу, маниром искусног стрелца, као да нема само 22 године, са 97,5 кругова сачувала друго место и освојила прву олимпијску медаљу за себе, другу за Максимовиће и стоту за Србију.

„Финале је било стресно: трема, пулс, лупање срца и навијање учинили су да неки погоци буду слаби, али и они су били довољни да задржим другу позицију и да узмем медаљу за Србију”, била јој је прва изјава после великог успеха.

Отац Горан, петоструки олимпијац, освојио је златну медаљу у Сеулу 1988, али на дебију у Лос Анђелесу 1984, када је имао исто година колико његова кћерка данас, био је тек 17. Надмашивши га по томе, Ивана је показала да успешно наставља породични „посао”. И мајка Мирибан, познатија као Мира, била је стрелац, јуниорска репрезентативка, Иванин је лични и клупски тренер у клубу Нови Београд – Ушће, а од ове године и њен тренер у репрезентацији. Отац Горан је селектор репрезентације, а и млађи брат Марко је стрелац...

„Ову медаљу сам освојила за њега”, рекла је Ивана Максимовић, објашњавајући с ким је прво разговарала мобилним телефоном пошто је примила родитељске честитке, уз узајамне сузе радоснице.

На олимпијском дебију у троставу, својој бољој дисциплини, у лежећем ставу, у којем зна да има и максималних 200 кругова, имала је само 196, али није се предала, и то је надокнадила у најтежем, стојећем ставу. „То што је учинила у стојећем ставу више је него врхунско гађање. И сам крај био је веома тежак, када се емоције на неком унутрашњем нивоу само преливају. И то је одрадила одлично, иако нема велико искуство”, оценио је Иванин друг по оружју Немања Миросављев, а она је рекла да је такмичење било стресно и да је само хтела да заврши оно што је започела.

На ватрену линију у Лондону ушла је тек као 16. на светској ранг листи, а са ње изашла као освајач сребрне медаље и уобичајени осмех вратио се на њено лице. Тада је казала и да нема осећај великог успеха и да ће „можда сутра” схватити шта је постигла, али схватила је истог дана, када су почеле да пљуште поруке, честитке и захтеви за интервјуе. Искуснији у тим стварима, Милорад Чавић, рекао јој је да ће јој се живот због успеха много променити, али Ивана не види проблем због новостечене популарности: „Имам добру комуникацију са новинарима и волим да се сликам”. Воли и да чита, посебно љубавне романе, а највише воли „Ану Карењину”. Воли и да слуша музику, све изузев „метала”, фан је Саше Ковачевића и свих наших олимпијаца.

Пре поласка на Олимпијске игре пожелела је да упозна Новака Ђоковића и да се слика с њим. Те фотографије сада су на њеном профилу на Фејсбуку. После освајања сребрне медаље пожелела је да буде на „балкону” на којем се прослављају спортски успеси и да се њој и Андрији Златићу придружи што више освајача медаља...

Живко Баљкас