Ruski gas jeftiniji?

Upozorenje Dušana Bajatovića, direktora „Srbijagasa”, da je gas u Srbiji jeftiniji za oko 30 odsto nego što bi trebalo da košta, te da vlada mora što pre da se izjasni o strategiji cena energenata, preispitaće se i utvrditi da li se u tih 30 procenata nalaze realni troškovi zbog kojih ovaj energent treba da poskupi ili ne, kaže za „Politiku” Zorana Mihajlović, ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

– Treba utvrditi da li je ovaj procenat povećanja rezultat troškova nastalih pripajanjem drugih firmi „Srbijagasu”, koje inače nemaju veze s osnovnom delatnošću, odnosno s prodajom gasa – objašnjava ona.

Bajatović je rekao da hitno treba da se vidi kako dalje da „Srbijagas” posluje i ko će da se zadužuje, vlada ili ovo javno preuzeće, jer neko mora da pokriva razliku od nabavne do prodajne cene gasa, a problemi se ne rešavaju marketingom, već konkretnim radom, deo po deo.

– Povećanje cene, odnosno poskupljenje gasa i struje nije jedini način da se dođe do energenata, kako to rade pojedina javna preduzeća u Srbiji. Povećanje efikasnosti rada, veća naplata potraživanja, smanjenje korupcije, uvođenje reda u poslovanje samo su neki od načina da se cena ne povećava – kaže ona.

Prioritet Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine jeste da se preispitaju sve afere koje su se pominjale u energetici u prethodnom periodu.

– Neće to raditi resorno ministarstvo, ali će se zatražiti od državnog revizora da uđe u neka javna preduzeća, između ostalih i u „Srbijagas”, u Ministarstvo energetike i zaštite životne sredine – kaže ona.

Upitana da li i dalje misli da je „Srbijagas” gubitaš između ostalog i zbog pripajanja drugih firmi ovom preduzeću, Mihajlovićeva je kategorična da „Srbijagas” treba da se bavi prenosom, prodajom i distribucijom gasa.

– Zadatak je države da se bavi socijalnom politikom, a ne „Srbijagas”. Svaka stvar koja je van osnovne delatnosti opterećuje troškove poslovanja osnovne firme samim tim povećava cenu kubnog metra gasa ili kilovata struje koju plaćaju građani. Druga je stvar ako je reč o preduzećima koja rade ono što je vezano za osnovu delatnost, ali „Agroživ nema” ama baš nikakve veze s „Srbijagasom” – objašnjava ona.

Istovremeno je neophodno preispitati i koliko je realna nabavna cena gasa i pokušati da se u pregovorima s „Gaspromom” snizi. Odnosno, ističe, treba utvrditi zašto je gas u Srbiji skuplji nego u nekim drugim evropskim zemljama.

– Mora se utvrditi kako su pregovarali, kakav su cilj imali ti pregovori. S obzirom na to da smo 90 odsto zavisni od uvoza gasa, ovo pitanje mora što pre da se reši, jer umesto da gas bude energent budućnosti, građani se sve više greju na drva, ugalj i struju, jer su jeftiniji – kaže Mihajlovićeva.

Upitana da li je realno očekivati da Srbija uskoro dobije novu gasnu elektranu TE–TO „Novi Sad”, Mihajlovićeva kaže da će Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine do sredine septembra najkasnije izaći sa planom prioriteta investiranja, s željom da potencijalni investitori znaju gde je neophodno ulaganje.

– Dodatno ćemo učiniti sve da smanjimo administrativne i birokratske procedure dobijanja raznih dozvola, tako što će verovatno neke od procesa dobijanja dozvola preuzeti na sebe i samo ministarstvo. Na taj način bi se smanjila korupcija, a investitori imali u najkraćem roku dozvole i mogli da otpočnu izgradnju, a Srbija dobila što pre ono što su joj energetski prioriteti – zaključila je Zorana Mihajlović.