Руски гас јефтинији?

Упозорење Душана Бајатовића, директора „Србијагаса”, да је гас у Србији јефтинији за око 30 одсто него што би требало да кошта, те да влада мора што пре да се изјасни о стратегији цена енергената, преиспитаће се и утврдити да ли се у тих 30 процената налазе реални трошкови због којих овај енергент треба да поскупи или не, каже за „Политику” Зорана Михајловић, министар енергетике, развоја и заштите животне средине.

– Треба утврдити да ли је овај проценат повећања резултат трошкова насталих припајањем других фирми „Србијагасу”, које иначе немају везе с основном делатношћу, односно с продајом гаса – објашњава она.

Бајатовић је рекао да хитно треба да се види како даље да „Србијагас” послује и ко ће да се задужује, влада или ово јавно преузеће, јер неко мора да покрива разлику од набавне до продајне цене гаса, а проблеми се не решавају маркетингом, већ конкретним радом, део по део.

– Повећање цене, односно поскупљење гаса и струје није једини начин да се дође до енергената, како то раде поједина јавна предузећа у Србији. Повећање ефикасности рада, већа наплата потраживања, смањење корупције, увођење реда у пословање само су неки од начина да се цена не повећава – каже она.

Приоритет Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине јесте да се преиспитају све афере које су се помињале у енергетици у претходном периоду.

– Неће то радити ресорно министарство, али ће се затражити од државног ревизора да уђе у нека јавна предузећа, између осталих и у „Србијагас”, у Министарство енергетике и заштите животне средине – каже она.

Упитана да ли и даље мисли да је „Србијагас” губиташ између осталог и због припајања других фирми овом предузећу, Михајловићева је категорична да „Србијагас” треба да се бави преносом, продајом и дистрибуцијом гаса.

– Задатак је државе да се бави социјалном политиком, а не „Србијагас”. Свака ствар која је ван основне делатности оптерећује трошкове пословања основне фирме самим тим повећава цену кубног метра гаса или киловата струје коју плаћају грађани. Друга је ствар ако је реч о предузећима која раде оно што је везано за основу делатност, али „Агрожив нема” ама баш никакве везе с „Србијагасом” – објашњава она.

Истовремено је неопходно преиспитати и колико је реална набавна цена гаса и покушати да се у преговорима с „Гаспромом” снизи. Односно, истиче, треба утврдити зашто је гас у Србији скупљи него у неким другим европским земљама.

– Мора се утврдити како су преговарали, какав су циљ имали ти преговори. С обзиром на то да смо 90 одсто зависни од увоза гаса, ово питање мора што пре да се реши, јер уместо да гас буде енергент будућности, грађани се све више греју на дрва, угаљ и струју, јер су јефтинији – каже Михајловићева.

Упитана да ли је реално очекивати да Србија ускоро добије нову гасну електрану ТЕ–ТО „Нови Сад”, Михајловићева каже да ће Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине до средине септембра најкасније изаћи са планом приоритета инвестирања, с жељом да потенцијални инвеститори знају где је неопходно улагање.

– Додатно ћемо учинити све да смањимо административне и бирократске процедуре добијања разних дозвола, тако што ће вероватно неке од процеса добијања дозвола преузети на себе и само министарство. На тај начин би се смањила корупција, а инвеститори имали у најкраћем року дозволе и могли да отпочну изградњу, а Србија добила што пре оно што су јој енергетски приоритети – закључила је Зорана Михајловић.