Sve manje dimničara

Ukoliko je tačno verovanje da dimničari donose sreću, onda je Srbija sve nesrećnija država, jer je ova profesija u odumiranju. Gasifikacija Vojvodine i Beograda, kao i male plate, glavni su razlozi zašto se mladi okreću drugim, profitabilnijim profesijama.

Osim nemotivisanosti mladih za ovaj zanat, problemi s kojim se dimničarska preduzeća u Srbiji svakodnevno suočavaju jesu nepostojanje zakonske regulative, jasnih definicija dimničarskih usluga i nedovoljno obučenih ljudi, zaključak je jučerašnje druge sednice Grupacije koja pruža dimničarske usluge, održane u Privrednoj komori Srbije.

Željko Dimić, predsednik Grupacije za pružanje dimničarskih usluga, naglasio je da građani ne poštuju zakone i lokalne propise.

– Uredba u Beogradu propisuje da svaka zgrada mora da ima dimnjak, ali to odavno niko ne poštuje. Dimničari imaju preventivnu ulogu da ne bi došlo do požara i zato saradnja sa vatrogascima i policijom mora da bude bolja. Svoju zakonsku obavezu održavanja dimnjaka redovno obavljamo. Problem je i što smo ranije čistili odžake nekoliko puta godišnje, a sada radimo kada nas pozovu građani – istakao je Dimić.

Na jučerašnjoj sednici raspravljalo se da li dimničari moraju da znaju od kakvog je materijala napravljen dimnjak, ili samo moraju da ga očiste. Silva Derča, predstavnica "Šidela", naglasila je da bi dimničari morali da znaju od čega je napravljen dimnjak da bi kvalitetnije mogli da urede svoj posao. S njenim mišljenjem nisu se slagali direktori ili predstavnici većine domaćih dimničarskih firmi, koji su naglašavali da dimničari moraju da vode računa o tome da mogu da očiste sve dimnjake.

Mihael Verderber, predstavnik iz Evropske unije, nadležan za dimničarstvo, naglasio je da su problemi koje imaju dimničarske kompanije u Srbiji slični u susednim državama.