Bezrezervno sam na raspolaganju istražnim organima

Ako istražni organi procene da može da im koristi moj iskaz u slučaju Agrobanke, bezrezervno sam spreman da im dam izjavu i time podržim istražni postupak – kaže u kratkom intervjuu za „Politiku” bivši guverner NBS Dejan Šoškić. On potvrđuje da je zahtev Uprave kriminalističke policije Ministarstva unutrašnjih poslova za podacima u vezi sa Agrobankom stigao u NBS 23. septembra 2011. u vreme dok zapisnik vanredne neposredne kontrole NBS nad ovom bankom još nije bio završen.

– Takođe je tačno da je odmah po okončanju postupka zaključenja zapisnika, NBS dostavila ceo zapisnik o vanrednoj neposrednoj kontroli boniteta i zakonitosti poslovanja Agrobanke policiji, 7. oktobra 2011. godine. Radi ubrzavanja istrage ovlastio sam dve osobe iz Sektora za kontrolu poslovanja banaka NBS da u Agrobanci prikupljaju potrebne podatke i informacije o poslovanju ove banke i da ih dostavljaju policiji i tužilaštvu za potrebe njihovog postupka.

Da li se iz izveštaja o vanrednoj kontroli Agrobanke vidi da su krediti odobravani bez valjanog obezbeđenja?

Bilo je, između ostalog, i toga. Međutim, glavni nalaz je bio da su gubici izuzetno visoki i da je banka kritično potkapitalizovana sa mogućim ozbiljnim posledicama na finansijsku stabilnost. Zato smo morali da na najmanju moguću meru smanjimo negativne psihološke efekte i rizik finansijske panike dok se problem sa bankom ne reši. Dobar supervizor zna da od otkrivanja problema u nekoj banci, do rešenja tog problema, svaka prejaka javna reakcija supervizora može uticati na izazivanje panike. Tako je postupala i NBS u mesecima od završetka vanredne neposredne kontrole do konačnog rešenja problema u maju ove godine. Oduzeta je dozvola za rad jednoj lošoj banci, bez ugrožavanja finansijske stabilnosti i narušavanja imovine građana i privrede koji su imali svoje depozite u toj banci.

Da li ste uočili da je spisak najvećih klijenata Metals i Agrobanke bio manje-više isti i da su se krediti Metals banke reprogramirali kod Agrobanke?

Takvih pojava svakako je bilo. Međutim, pomalo se gubi iz vida da NBS nije istražni, niti sudski organ, niti zastupa i štiti interese vlasnika banaka. NBS štiti interese građana i privrede kao vlasnika depozita u bankama, kao i finansijsku stabilnost. I to tako da eventualan bankrot neke banke ne izazove gubitke depozita građana i privrede i eventualno povuče sa sobom i mnoge druge zdrave učesnike u finansijskom sistemu. Supervizor ne istražuje uslove odobravanja kredita, niti zašto je kredit odobren nekom pravnom ili fizičkom licu, već kakve to posledice ima na finansijsku poziciju banke, da li su izdvojene rezervacije za potencijalne gubitke i da li takvo poslovanje može voditi u gubitke.

Vaši saradnici iz Saveta guvernera su izjavili da je Sektor kontrole slaba karika NBS. Da li je to tačno i da li ste intervenisali kao guverner u tom sektoru?

Savet guvernera, kao organ nadzora nad radom NBS koji je izabrala Skupština Republike Srbije, nezavisno je telo koje iznosi svoje viđenje rada NBS. U njihovim zvaničnim dokumentima nisam video takav stav, ali delim mišljenje da NBS mora da poveća svoj kapacitet u oblasti kontrole banaka. Do tog zaključka nismo došli zbog onoga što se dešavalo s Agrobankom u poslednje dve godine, već zbog veličine bankarskog sektora, regulative Bazel-2 i Bazel-3 i izazova koji se mogu javiti u narednom periodu pred bankarskim sektorom Srbije. U sektoru kontrole NBS, po svoj prilici, treba da ima više ljudi i sa višim nivoima profesionalnih znanja.