Umreti bez vakcine

Umesto poslovične bubašvabe u vekni hleba (ili miša u boci piva), letnju dosadu ovog avgusta razbija širenje straha od vakcinacije. Tumači naučnih istina postaju polupismene ,,umetnice” i raznorazni čudaci, uz ponekog stručnjaka duboko zašlog u godine, koji bi se, doskora, stideo svojih sada izrečenih nesuvislosti.

Nabrajaju se navodno dokazani rizici od vakcinacije, poput autizma (lekar koji je 1998. radi lične koristi to izmislio, pobegao je iz svoje zemlje, gde ga čeka robija) i dečje paralize (ta teška bolest je zahvaljujući vakcinacijipred iskorenjivanjem u svetu), a sve češće se ,,dokazuje” i da se dijabetes tip dvadobija od vakcine protiv tetanusa. Radi se, inače, o jednoj od najbezbednijih i najboljih vakcina: u Drugom svetskom ratu Amerikanci su mobilisali i bez i jedne teže komplikacije vakcinom protiv tetanusa zaštitili 12 miliona ljudi.

Danas u rutinskoj primeni ne postoje vakcine koje bi imale neželjene efekte do kakvih je nekada, recimo, dovodila vakcina protiv variole. Rizik od nje skoro da je bio ravan opasnosti od anestezije pri banalnoj hirurškoj intervenciji, ali se pošlo od principa ,,na ljutu ranu ljuta trava”, pa je tako najrazornija zaraza u istoriji čovečanstva prestala da postoji.

Trenutno sejanje straha od vakcinacije po Srbiji podseća na nastupe popularnog američkog voditelja Aleka Džounsa. On je slavu stekao izmišljanjem katastrofičnih priča o grupama zlotvora koji pokušavaju da unište život na planeti raznim mahinacijama, pa, između ostalog, i sipanjem otrova u vakcine. Ljudi vole da ga slušaju, a onda se vrate realnosti, pa vakcinišu svoju decu kako bi bila primljena u vrtić ili školu (i za našpodmladak koji nastavlja školovanje u SAD nezaobilazan uslov su potvrde o urednoj vakcinaciji).

Za razliku od Amerikanaca, naši ljudi takve misaone konstrukcije ne shvataju kao puku zabavu. Izmoreni dvodecenijskim izneveravanjem svojih nada, oni institucijama sistema više ne veruju i lak su plen teorija zavere. Utoliko je veća odgovornost medija. Da li će neko osetiti makar grižu savesti ako obuhvat vakcinacijom opadne, pa deca počnu masovno da umiru od zaraza koje su već bile eliminisane?

Kakofonična antivakcinalna kampanjaposlednjih dana bila je usmerena na vakcinu protiv svinjskog gripa i vrstu periferne paralize nerava poznatu kao Gilen-Bareov sindrom. Prećutkuje se da je taj sindrom najpre povezan sa bakterijom koja izaziva crevne infekcije (zove se kampilobakter), a zatim s nizom virusnih infekcija, uključujući i grip, hirurškim intervencijama, rakom itd. Na mnogo miliona Evropljana vakcinisanih protiv svinjskog gripa nije mogla da se dokaže veza sa ovim poremećajem zdravlja, a među 60 miliona vakcinisanih Amerikanaca i 4,4 miliona stanovnika kanadskog Kvebeka ubedljivo je pokazano da je taj rizik manji od jedan na 500.000 vakcinisanih.

Sada, tri godine posle pandemije, zbratimljeni Hrvati i Srbi prpošno otkrivaju navodnu svetsku zaveru. Smetnuli su s uma da s malim brojevima vakcinisanih ne mogu da doprinesu otkrivanju istine, da je period ,,inkubacije” davno istekao i, posebno, da je suludo optuživati vrhunske stručnjake u svetu da su sebe i svoju decu svesno izlagali opasnostima. Takođe je besmisleno bacati krivicu na dodatak vakcinama poznat kao skvalen, inače, normalan proizvod ljudskog organizma, jer je na desetinama miliona do sada vakcinisanih ubedljivo pokazano da nema štetnih dejstava.

Interes ovog naroda je da se prozove pravi krivac za sramnu nabavku vakcine protiv svinjskog gripa 2009. a ne da se neselektivnom paljbom ugrožava najdragocenija mera zaštite ne samo od klasičnih zaraza, već i od niza malignih bolesti.

Profesor univerziteta, predsednik Lige za imunizaciju