Srbi ne veruju Kučijevim garancijama

Kosovska Mitrovica – Iako je sever Kosova za prištinske visoke funkcionere samo „geografski pojam”, a nikako politička tema u budućem dijalogu, Srbi su skeptični prema prema onome šta im nudi Hajredin Kuči. A zamenik kosovskog premijera je za „Politiku” rekao da severnokosmetskim Srbima daje garancije u sklopu Ahtisarijevog plana.

Predstavnici Srba sa severa KiM slažu se u jednom, a to je da Albanci isključivo žele „etnički čisto Kosovo” jer ono što je do sada viđeno na terenu, južno od Ibra po pitanju bezbednosti, odnosno kako navodi Kuči političkog i kulturnog identiteta i srpske perspektive, pokazalo se kao mrtvo slovo na papiru. Zato oni odbacuju plan Ahtisarija na osnovu kojeg je obavljena decentralizacija pet opština južno od Ibra, a na osnovu „paketa” trebalo da budu decentralizovane i četiri opštine – Kosovska Mitrovica, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok. Tačnije, da budu integrisane u sistem kosovskih institucija, čemu se Srbi sa severa odlično odupiru „svih ovih 13 godina” a posebno u poslednjih godinu dana, od kada je krenula kriza na severu, gde se Srbi barikadama i danonoćnim dežurstvima odupiru nasilnom pokušaju integracije.

Krstimir Pantić, predsednik opštine Kosovska Mitrovica, za „Politiku” kaže da Srbi ne veruju albanskim funkcionerima niti njihovim nazovigarancijama, jer svakodnevno „se suočavamo s prebijanjem Srba, paljenjem kuća, pljačkanjem, zastrašivanjem” pa o bezbednosnim garancijama tu nema ni govora.

„Srbi sa severa mogu da pregovaraju sa Albancima samo kao deo pregovaračkog tima Vlade Srbije. Ahtisarijev plan, koji je šest puta odbačen u Savetu bezbednosti, u Skupštini Republike Srbije za nas je ništavan, a Hajredin Kuči nije u prilici da nama na severu bilo šta nudi. On jedino može da prihvati ili da odbije ono što će mu Vlada Srbije ponuditi. Priština i zamenik premijera samoproklamovane vlade Kosova nisu u situaciji da nama govore o multietničkom Kosovu, već treba da se ponašaju onako kako nalaže Rezolucija 1244. Albanci jedino mogu da dobiju autonomiju i to u okviru jedinog validnog dokumenta koji je usvojen 1999. godine u Savetu bezbednosti”, kaže za „Politiku” Pantić.

Donedavni ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović za „Politiku” ističe da Srbi od 1999. godine ne žele prištinske institucije, iako su one bile, navodno, pod kapom međunarodne zajednice.

„Srbe ne delimo na one južno od Ibra i one na severu, ali nije ista situacija u Gračanici, Goraždevcu, Kosovskom Pomoravlju, Štrpcu ili recimo u severnoj Mitrovici ili Leposaviću. Srbi na severu neće nikad pristati da budu deo sistema Prištine jer da su na to pristali to bi uradili pre četiri godine. Moramo da razgovaramo, ali u sladu s Rezolucijom 1244, u duhu mira pomirenja i tolerancije, ali Priština ne treba da zaboravi da je i po Ustavu Srbije i Rezolucije 1244 Kosmet sastavni deo Srbije. Očekujemo narednu rundu dijaloga, gde ćemo sesti i nadam se otvoreno razgovarati, a koliko vidim dijalozi oko Kosova vode se isključivo preko novina”, navodi za naš list Goran Bogdanović, inače poslanik u novoformiranoj Skupštini Republike Srbije delegiran iz redova DS-a s prostora Kosova i Metohije.

I Zvonko Stević, koji je donedavno bio državni sekretar u Ministarstvu za Kosmet, a koji je na funkciji predsednika Pokrajinskog odbora SPS-a ali i poslanik socijalista u Narodnoj skupštini, poziva se na Ustav Republike Srbije i Rezoluciju 1244 i kaže da svaki razgovor o severu i uopšte Kosmetu mora da se vodi u okviru ta dva važeća pravna akta.

Stević naglašava da je cilj Albanaca „etnički čista tvorevina” a preostalo im je još da integrišu sever Kosova koji se odupire isključivo nasilnoj integraciji i to naočigled međunarodne zajednice koja se više od decenije stavlja na stranu Albanaca:

„Država Srbija će uskoro imati pun konsenzus o pitanju južne srpske pokrajine. Napravićemo strategiju, verujem dugoročnu, kako bi Srbi na Kosmetu znali kakva ih sudbina čeka ne za pet, ili deset, već za 20 i više godina. Što se tiče Kučijevih garancija, a odnose se na bezbednost, prosperitet, dobrobit kako on kaže, politički i kulturni identitet, to su samo prazne priče jer i Srbe na severu bi čekala ista sudbina kao i one južno od Ibra koji danonoćno strahuju za goli život.”