Hoćemo da krađa bude kažnjiva

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica – Nekadašnji ministar inostranih poslova Crne Gore i ambasador Savezne republike Jugoslavije u Rimu krajem devedesetih godina, sada profesor na Univerzitetu „Sapijenca” i predavač na italijanskoj diplomatskoj katedri Miodrag Lekić dospeo je u žižu crnogorske javnosti pristankom da na predstojećim parlamentarnim izborima stane na čelo opozicije i bude njen kandidat za predsednika Crne Gore.

Nakon potpisivanja političkog sporazuma sa Novom demokratijom (Nova) i Pokretom za promjene (PzP), vi sada pokušavate da, po prvi put, objedinite antirežimske snage u Crnoj Gori u okviru Demokratskog fronta. Čini se da taj projekat ima izvesnih problema?

Nakon što sam prihvatio ponudu dve parlamentarne partije da zajedno oformimo široki opozicioni savez građanskog profila, sada možemo rezimirati da smo za kratko vreme stvorili respektabilni politički subjekt. Demokratski front (DF) je već postao glavna meta propagandnih punktova vlasti, što dosta govori o njihovoj percepciji opasnosti iz opozicije. U Frontu se već nalaze nekoliko opozicionih partija, predstavnici društvenih asocijacija, istaknuti pojedinci iz Građanskog fronta koji su se javno afirmisali tokom socijalnih protesta u prošloj i ovoj godini. Stvoreni su uslovi da, na neki način, ostane trajnija veza između Demokratskog fronta i Građanskog fronta, koji imaju različite metode delovanja u borbi za iste ciljeve – za hitnu dekriminalizaciju društava, oslobađanje zarobljenih državnih institucija, izgradnju pravne države, unutrašnje pomirenje naroda koji je manipulacijama vlasti duboko podeljen, a zatim doveden na prosijački štap. Formiran je Politički savet Demokratskog fronta sa veoma uglednim imenima u njemu. Svakako, da ima i teškoća koje su verovatno i neizbežne u ovoj fazi. Međutim, mi verujemo u dalje jačanje DF, kako na kratkoročnom, tako i na dugoročnom planu.

Da li je Socijalistička narodna partija tas na vagi za smenu vlasti u Crnoj Gori? Ako jeste, zašto ne želi biti u Frontu?

Mi smo smatrali da je SNP-u mesto u Frontu, a na bazi pravila koja važe za sve druge partije i komponente DF-a. Oni su imali neke druge predloge koji bi vodili koaliciji njihove stranke sa DF-om, a koji je već po sebi koalicija, čime bi se stvorila veoma komplikovana, dualna, nefunkcionalna politička konstrukcija. Zato smo i ostali pri našem prvobitnom predlogu kao najracionalnijem, a koji SNP-u garantuje ravnopravan položaj i unutrašnja rešenja koja bi garantovala realnu snagu te partije.

Ako se ta partija odlučuje za samostalan nastup na izborima, onda se ima utisak da je tamo pobedila struja u rukovodstvu koja je već nekoliko puta, pa i u skupštini, zagovarala takvu partijsku strategiju, što se u krajnjoj linije može videti i kao legitimna opcija. U tom slučaju nama ostaju dve stvari. Prvo, da izrazimo žaljenje zbog takve odluke, posebno zbog respekta koji imamo prema brojnom članstvu te partije, koje je, između ostalog, ispoljavalo raspoloženje za širokim opozicionim jedinstvom kakav je DF, i drugo, da toj partiji poželimo uspeha na izborima.

U svakom slučaju, dijaloga je bilo dovoljno, sada je vreme za preuzimanje javne odgovornosti za usvojene odluke. Inače, ja nisam pristalica oštrih konfrontacija u opoziciji, zalažem se za kulturu političkog dijaloga, za atmosferu poverenja, naravno gde je to moguće, pa i za definisanje minimuma opozicione saradnje.

Da li je poruka „smenićemo vlast” dovoljna da se motivišu odlučujući birači – višedecenijski apstinenti, ili građanima treba uz to ponuditi one projekte „koji život znače”?

Svakako da nisu dovoljne parole i slogani. Mi ne nameravamo da izvršimo neku revoluciju. Ako postoje i neka pozitivna dostignuća u crnogorskom društvu, treba obezbediti njihov kontinuitet. To, međutim, ne umanjuje, naše odlučno opredeljenje da se izvedu neophodne promene u društvu, posebno na ekonomskom i socijalnom planu. Prioritet jeste i izgradnja pravne države na čemu insistira i Evropska unija stalnim ponavljanjem tog zahteva. Ali i bez EU, mi moramo u Crnoj Gori sami naći snage kako bi eliminisali pojavu da se pojedinci i grupe nalaze van pravnog poretka. Imajući u vidu i određenu vrednosnu degeneraciju društva, želimo suštinsko ozdravljenje upravo na tom planu. Ukratko, hoćemo da krađa i laž budu pravno i moralno sankcionisani.

Skoro deset godina ostalo je nejasno građanima Crne Gore zašto ste 2003. odustali od kandidature za predsednika države. Da li se iz istih razloga to može dogoditi i sada?

Nekoliko razloga, između ostalih, i moje tadašnje životne okolnosti, uticale su na nemogućnost prihvatanja tadašnjeg predloga o predsedničkoj kandidaturi. Ja i danas smatram da istaknuta mesta u državi pripadaju novim, mlađim snagama i pojedincima, razume se, sposobnim i nekorumpiranim. U svakom slučaju, ja ću se prema sadašnjim predlozima podneti na javno odgovoran način. Uostalom, sada su na redu parlamentarni izbori na koje će se Demokratski front pojaviti, naravno, ukoliko se prethodno stvore regularni uslovi za njihovo održavanje.

Nedavno ste objavili u dva toma knjigu „Istorija Italije”. Nameravate li da napišete i „Istoriju Crne Gore” kroz kulturne, političke i društvene procese kojima bi skenirali crnogorsku prošlost i sadašnjost?

Crnogorsku istoriju treba da pišu istoričari koji se time profesionalno bave. Ja sam napisao „Istoriju Italije”, a povodom 150 godina postojanje te države. To je bila, smatrao sam, moja dužnost. Verovatno je tačna ona tvrdnja da je lakše pisati istoriju druge zemlje nego svoje. U svakom slučaju, povodom crnogorskih tema ja govorim na osnovu sopstvenog razumevanja crnogorske istorije i aktuelnih političkih procesa.

Ako spoljna politika zavisi od unutrašnje politike, kakvu Crnu Goru i njenu diplomatiju vi vidite iz „dalekog sveta”?

Spoljna politika treba da se primarno zasniva na državnim interesima, pri čemu treba poštovati identitet svoje zemlje, dakle poštovati i ono što misle njeni građani. Ako to sami ne poštujete, sigurno ga neće poštovati ni oni iz inostranstva. Prilagođavanje odnosu snaga na međunarodnom planu jeste potvrda opreznosti i pragmatizma, pri čemu treba izbeći zamku banana republika, u kojima se zbog unutrašnjih pretenzija trajanja na vlasti prihvataju svi nalozi koji dolaze spolja. Ovo važi za mnoge zemlje, svakako i za Crnu Goru. Inače, neophodno je izvršiti departizaciju diplomatije, kao uostalom i čitave državne uprave.