Golmani nisu čudaci

Nepisano pravilo u fudbalu jeste da se golmani, iako se često kaže da vrede pola tima, potiskuju na marginu. Od njih počinje nabrajanje sastava tima, ali kada su priznanja u pitanju najčešće su na začelju. Na kraju se broje golovi koje prime, a ne oni koje spreče, i imaju mnogo manje prava na grešku od igrača koje treneri često trpe mesecima dok ne "prorade". Kada je sve to tako, ima mesta pitanju zašto neko priželjkuje da bude među stativama – najnezahvalnijem, a često najodgovornijem mestu u timu.

– Kada  sam prvi put stao na gol znao sam da je to pravo mesto za mene. Nikada nisam poželeo da budem na nekom drugom. U prirodi mi je da se nikada ne predajem. Zapravo moja filozofija, ma koliko bila čudna, jeste da ne postoji situacija iz koje golman ne može da izađe kao pobednik, kazao je Radiša Ilić, čuvar mreže OFK Beograda. – Bavio sam se košarkom, stonim i velikim tenisom, i borilačkim veštinama, bio rukometni golman. To mi je pomoglo da ispunim neke elementarne zahteve profesije.

– Najviše nas pamte po greškama koje mogu da obeleže ceo život, nastavlja jedan od najboljih golmana u našoj elitnoj ligi, – Karijeru su mi obeležile tri utakmice u kojima sam primio 15 golova, dve sa Partizanom i jedna sa OFK Beogradom: austrijski Rapid, praška Slavija i francuski Okser. Sve u gostima .Toliki broj golova fijasko je za golmana, ali na mene nije ostavio teže posledice. Jer, kriv sam samo za treći protiv Čeha. Toliko puta sam dobro branio, spašavao tim. Moj utisak je da naše dobre odbrane nemaju dug rok trajanja.

Kaže se da su golmani "posebna sorta"... Ilić smatra da mišljenje kako su "čudaci"nije tačno.

– Znam da postoji takvo mišljenje, ali je ono vezano za neka prošla vremena. Današnji golmani su sušta suprotnost. Većina su stabilne, psihološki čvrste ličnosti, zbog prirode posla dosta povučeni. I treninzi su nam drugačiji, a tako je i u mnogim drugim stvarima. Specifični smo jer nam je takva uloga u timu, ali i odgovornost. Jedna greška može da nas "pojede", jer poništava sve što smo tokom 90 minuta dobro uradili. Situacije su ponekad neverovatne. Videli ste u kakvu katastrofu može da se izrodi obično ispucavanje lopte, na primer reprezentativnom golmanu Engleske Robinsonu, u Zagrebu. Odskoči o busen i pređe preko noge, ispravke nema. Imaš je na rukama pa isklizne. Saigrač nespretno interveniše i da autogol. Znači koncentracija mora da nam bude maksimalna tokom celog meča.

Koji je pogodak najveće poniženje za golmana?

– Iz kornera, iz "mrtvog" ugla i sa velike udaljenosti. Ovo poslednje je vezano i za loptu. Da bi se postiglo što više golova, proizvođači često menjaju šare na njima, pa nam otežavaju procenu pravca leta. Svaki gol koji primim teško mi pada, pa bio i posledica neobičnih okolnosti. Nismo zato slučajno najzahvalnija tema fudbalskih spotova, na kojima smo često i smešni.

U poslednje vreme golmani na svetskom reklamnom tržištu konačno dobijaju svoj "deo kolača".

– Nametnula se jedna grupa izvanrednih golmana: Bufon, Čeh, Van der Sar... Prvi je fenomenalan i normalno je da je u centru pažnje, mada nije proglašen za najboljeg igrača svetskog prvenstva. Uz rame su ostala dvojica. To su ideali kojima svi mi težimo. Međutim, ima i onih koji nemaju tako visok kvalitet pa koriste nesvakidašnja ponašanja da se nametnu. Leman se svađa sa publikom, na taj način se i motiviše ... Međutim u poslednje vreme golmani su bili u centru pažnje, ali iz neobičnog ugla.

Ilić naravno misli na podvige dvojice kolega, koji su se desili na našim stadionima, i golovima koje su postigli iz igre, a koji su direktno uticali na ishode mečeva.

– Učinak Amelije iz Livorna, protiv Partizana i Božovića protiv Voždovca potvrđuje širinu golmanskih mogućnosti. Božović je napravio podvig, odbranio je penal, a minut kasnije izjednačio rezultatat, prelepim golom u maniru najboljeg centarfora – dva minuta pre kraja meča. Nema valjda nijednog kolege koji ne želi da postigne gol. Bio sam u prilici dva puta da pucam penal, ali oba puta neuspešno. U prvom slučaju golman mi je odbranio udarac, u drugom sam pogodio stativu.

Zbog težine duela u koje ulaze golmani se suočavaju sa mogućnošću teških povreda. Nedavno je tako nastradao Peter Čeh iz Čelzija.

–  Kada krećem na loptu o povredi ne razmišljam. Objektivno nemam ni vremena, jer se sve brzo dešava. Iskustvo slične vrste imao sam jesenas na Voždovcu. Posle starta njihovog napadača nisam znao šta se sa mnom dešava. Dobio sam strašan udarac. Ponekad se ne biraju sredstva da se stigne do cilja. Reakcije disciplinskih organa, sudija i saveza su u tako drastičnim slučajevima neobjašnjivo mlake i neshvatljive. Često se pitam zašto su golmani toliko nezaštićeni.

Da li imate neki poseban ritual pre izlaska na tren, amajliju?

– Imao sam, ali vremenom sam odustao, kada je to počelo da se gomila. To mi sada izgleda neozbiljno, mada toga u sportu ima. Vernik sam i nisam sujeveran. Trudim se da posao obavim maksimalno korektno, a što se tiče ostalog, šta mi Bog da...

Najmanje vas menjaju na trenu. Najčešće zbog povreda, ređe zbog slabih odbrana. Kakvi su odnosi sa zamenama koje čekaju vašu grešku?

– Kod nas ima najmanje nekorektnosti, mada ima drugih primera. Leman nije hteo da trenira sa konkurentom Almunijom. U karijeri sam imao samo pozitivna iskustva. Možda i to govori kakve smo u stvari ličnosti, završio je priču Radiša Ilić.