Odložena finansijska presuda Grčkoj

Ključna nada Grčke – da joj evrozona odobri dvogodišnje odlaganje roka za ostvarenje privredno-finansijskih reformi – nije ni spomenuta na jučerašnjoj zajedničkoj konferenciji za štampu Angele Merkel i Antonisa Samarasa, nakon prve posete grčkog premijera Berlinu od junskih izbora.

Nemačka kancelarka dočekala je gosta uz najviše državne počasti i potom s njim razgovarala sat i po iza zatvorenih vrata.

„Grčka je članica evrozone i želimo da to i ostane. Evro je više od ideje, moneta je odraz nepovratno ujedinjene Evrope. Znamo da se od Grka traže velika odricanja, ali svaka članica evrozone mora da ispunjava svoje obaveze”, upozorila je Merkelova.

Kancelarka je, na veliko odobravanje vladajuće nemačke koalicije, dodala da dalji transfer novčane pomoći Grčkoj zavisi od nalaza trojke inspektora MMF-a, EU i Evropske centralne banke, koji se očekuje u septembru.

Samaras je istakao da je Grčka „zemlja ponosnog naroda i da će poštovati i ispuniti svoje obaveze, nastojeći istovremeno da očuva socijalnu koheziju”.

Mlaki ishod razgovora lidera finansijski najjače i najzaduženije članice evrozone nagnao je svetske berze juče da odmah obore vrednost evra i evropskih akcija.

Merkelova i Samaras ni za korak nisu umanjili nabujale spekulacije o mogućem raspadu evrozone, preneo je Rojters.

U Parizu, gde Samaras danas razgovara sa predsednikom Fransoa Olandom, grčki premijer ne bi trebalo da očekuje bitno drugačiji odgovor na zahtev Atine da dobije dodatne dve godine kako bi do 2016. obuzdala budžetski deficit.

Merkelova i Oland su tokom večere u Berlinu u četvrtak uveče usaglasili stav prema grčkoj finansijskoj drami. Mada nešto različitim jezikom, lideri dve najjače ekonomije evrozone su Atini poslali nedvosmislenu poruku.

Dužnička kriza je kriza poverenja. Da bi povratila poverenje partnera u evrozoni i finansijskih tržišta, Grčka mora najpre da ispuni obaveze na koje je pristala kada joj je pre samo šest meseci odobren drugi paket međunarodne pomoći.

Uzalud je Samaras ovih dana u brojnim intervjuima evropskoj štampi upozoravao da „Grčka krvari”, da je njena ekonomija od početka krize stesana za čitavih 27 odsto, da će dramatično ubrzati proces privatizacije, zabraniti poslanicima da zapošljavaju rođake.

„Ne tražimo još novca, samo prostor da uhvatimo vazduh”, ponavljao je Samaras uoči susreta sa Merkelovom i Olandom.

Dodatnog vremena nema. Štaviše, uvećava se otpor finansijski jačeg dela evrozone prema nevoljama Grčke.

Holandski ministar finansija Jan Kes de Jager je od Merkelove uoči susreta sa Samarasom zahtevao da se drži „čvrstog stava o obavezama”, uz ocenu da Grčkoj „više vremena ne bi mnogo pomoglo”.

Mnogi nemački ministri, poslanici vladajuće koalicije i eksperti uveliko liferuju ocene da izlazak Grčke iz evrozone više nije bauk, već svarljiva stvar za evrozonu.

Tako jučerašnji „Fajnenšel tajms dojčland” otkriva da se zvanični Berlin već godinu dana bavi temom šta bi bilo kada Atine ne bi bilo u monetarnoj uniji.

Prema navodima lista, nemačko ministarstvo finansija je pre više od godinu dana osnovalo specijalni komitet koji razmatra moguće scenarije raspleta dužničke krize u Grčkoj – među njima i mogućnost njenog izlaska iz monetarne unije.

Na čelu komiteta koji svakodnevno raportira kabinetu Merkelove je Tomas Štefen, pomoćnik ministra finansija Volfganga Šojblea, koji je pred dolazak Samarasa u Berlin odbacio svaku pomisao o redefinisanju bilo koje stavke iz sporazuma stranih finansijera i Grčke.

Lideri evrozone najavili su u sledeće dve sedmice niz međusobnih susreta u Rimu, Madridu, Parizu, Berlinu, Briselu, na temu Grčke.

Čemu Grčka može da se nada nakon razgovora Samarasa i Olanda, a pre izveštaja trojke međunarodnih inspektora? Da li će Atina dobiti narednu infuziju finansijske pomoći od 11,5 milijardi evra pre oktobra?