Одложена финансијска пресуда Грчкој

Кључна нада Грчке – да јој еврозона одобри двогодишње одлагање рока за остварење привредно-финансијских реформи – није ни споменута на јучерашњој заједничкој конференцији за штампу Ангеле Меркел и Антониса Самараса, након прве посете грчког премијера Берлину од јунских избора.

Немачка канцеларка дочекала је госта уз највише државне почасти и потом с њим разговарала сат и по иза затворених врата.

„Грчка је чланица еврозоне и желимо да то и остане. Евро је више од идеје, монета је одраз неповратно уједињене Европе. Знамо да се од Грка траже велика одрицања, али свака чланица еврозоне мора да испуњава своје обавезе”, упозорила је Меркелова.

Канцеларка је, на велико одобравање владајуће немачке коалиције, додала да даљи трансфер новчане помоћи Грчкој зависи од налаза тројке инспектора ММФ-а, ЕУ и Европске централне банке, који се очекује у септембру.

Самарас је истакао да је Грчка „земља поносног народа и да ће поштовати и испунити своје обавезе, настојећи истовремено да очува социјалну кохезију”.

Млаки исход разговора лидера финансијски најјаче и најзадуженије чланице еврозоне нагнао је светске берзе јуче да одмах оборе вредност евра и европских акција.

Меркелова и Самарас ни за корак нису умањили набујале спекулације о могућем распаду еврозоне, пренео је Ројтерс.

У Паризу, где Самарас данас разговара са председником Франсоа Оландом, грчки премијер не би требало да очекује битно другачији одговор на захтев Атине да добије додатне две године како би до 2016. обуздала буџетски дефицит.

Меркелова и Оланд су током вечере у Берлину у четвртак увече усагласили став према грчкој финансијској драми. Мада нешто различитим језиком, лидери две најјаче економије еврозоне су Атини послали недвосмислену поруку.

Дужничка криза је криза поверења. Да би повратила поверење партнера у еврозони и финансијских тржишта, Грчка мора најпре да испуни обавезе на које је пристала када јој је пре само шест месеци одобрен други пакет међународне помоћи.

Узалуд је Самарас ових дана у бројним интервјуима европској штампи упозоравао да „Грчка крвари”, да је њена економија од почетка кризе стесана за читавих 27 одсто, да ће драматично убрзати процес приватизације, забранити посланицима да запошљавају рођаке.

„Не тражимо још новца, само простор да ухватимо ваздух”, понављао је Самарас уочи сусрета са Меркеловом и Оландом.

Додатног времена нема. Штавише, увећава се отпор финансијски јачег дела еврозоне према невољама Грчке.

Холандски министар финансија Јан Кес де Јагер је од Меркелове уочи сусрета са Самарасом захтевао да се држи „чврстог става о обавезама”, уз оцену да Грчкој „више времена не би много помогло”.

Многи немачки министри, посланици владајуће коалиције и експерти увелико лиферују оцене да излазак Грчке из еврозоне више није баук, већ сварљива ствар за еврозону.

Тако јучерашњи „Фајненшел тајмс дојчланд” открива да се званични Берлин већ годину дана бави темом шта би било када Атине не би било у монетарној унији.

Према наводима листа, немачко министарство финансија је пре више од годину дана основало специјални комитет који разматра могуће сценарије расплета дужничке кризе у Грчкој – међу њима и могућност њеног изласка из монетарне уније.

На челу комитета који свакодневно рапортира кабинету Меркелове је Томас Штефен, помоћник министра финансија Волфганга Шојблеа, који је пред долазак Самараса у Берлин одбацио сваку помисао о редефинисању било које ставке из споразума страних финансијера и Грчке.

Лидери еврозоне најавили су у следеће две седмице низ међусобних сусрета у Риму, Мадриду, Паризу, Берлину, Бриселу, на тему Грчке.

Чему Грчка може да се нада након разговора Самараса и Оланда, а пре извештаја тројке међународних инспектора? Да ли ће Атина добити наредну инфузију финансијске помоћи од 11,5 милијарди евра пре октобра?