Norvežani "ratuju" za nezaborav saboraca

Jesenas su u Falstadskoj šumi, u srednjoj Norveškoj, uklesali u kamen imena svih Jugoslovena (74) stradalih pod ovim stablima večite zimzeleni. I u Narviku, u severnoj Norveškoj, iskazan je duboki pijetet žrtvama. Završen je projekat spomen-parka u Beisfjuru u kojem je 1942. godine izgubilo život 748 od 900 jugoslovenskih interniraca.

Masakr je opisan 23. januara 1943. u "Njujork tajmsu". Rafal protesta otvorio je Norveški radio 7. septembra 1942, koji je emitovao program iz Londona.

Nemci su prinuđeni da budu "milosrdniji" prema svojim sužnjima. Tragedija se nije ponovila kada je logor opet otvoren dovođenjem sovjetskih interniraca 1943. Jugosloveni su sačuvani u nemačkim arhivama: imenom, zanimanjem, rođenjem... Prvi po abecedi je Žarko Alba, student, rođen 1914, Omoljica, Pančevo, a poslednji Grujo Žuža, zemljoradnik, rođen 1901, Alipašin most, Sarajevo.

Sovjetski slučaj je daleko složeniji. Kako iskopati podatke o toliko stradalih u Norveškoj, kojih je bilo 13.000 od 96.000 interniranih?

Pitanje bez odgovora dominiralo je na prezentaciji Projekta spomen-parka, upravo priređenoj za ambasadore Rusije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije u Oslu, Sergeja Andrejeva, Dobroslava Silobrčića, Faika Uzunovića i Vladislava Mladenovića. Diplomatski kor država kojih se dotiče beisfjurdska tragedija podržao je nastojanja iz Narvika, takođe i norveški ambasador u Beogradu Hokon Blankenborg.

Norveška država bi obezbedila polovinu potrebnih sredstava, ostali deo okruzi i komune na severu zemlje, lokalni i spoljni sponzori među kojima se očekuje i "Telenor".