Норвежани "ратују" за незаборав сабораца

Јесенас су у Фалстадској шуми, у средњој Норвешкој, уклесали у камен имена свих Југословена (74) страдалих под овим стаблима вечите зимзелени. И у Нарвику, у северној Норвешкој, исказан је дубоки пијетет жртвама. Завршен је пројекат спомен-парка у Беисфјуру у којем је 1942. године изгубило живот 748 од 900 југословенских интернираца.

Масакр је описан 23. јануара 1943. у "Њујорк тајмсу". Рафал протеста отворио је Норвешки радио 7. септембра 1942, који је емитовао програм из Лондона.

Немци су принуђени да буду "милосрднији" према својим сужњима. Трагедија се није поновила када је логор опет отворен довођењем совјетских интернираца 1943. Југословени су сачувани у немачким архивама: именом, занимањем, рођењем... Први по абецеди је Жарко Алба, студент, рођен 1914, Омољица, Панчево, а последњи Грујо Жужа, земљорадник, рођен 1901, Алипашин мост, Сарајево.

Совјетски случај је далеко сложенији. Како ископати податке о толико страдалих у Норвешкој, којих је било 13.000 од 96.000 интернираних?

Питање без одговора доминирало је на презентацији Пројекта спомен-парка, управо приређеној за амбасадоре Русије, Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије у Ослу, Сергеја Андрејева, Доброслава Силобрчића, Фаика Узуновића и Владислава Младеновића. Дипломатски кор држава којих се дотиче беисфјурдска трагедија подржао је настојања из Нарвика, такође и норвешки амбасадор у Београду Хокон Бланкенборг.

Норвешка држава би обезбедила половину потребних средстава, остали део окрузи и комуне на северу земље, локални и спољни спонзори међу којима се очекује и "Теленор".