Jelašić: Neću popustiti

– Narodna banka Srbije i ja kao guverner nećemo dopustiti da visoka budžetska i ukupna javna potrošnja izazovu veći rast cena ove godine. Ciljaćemo donju granicu raspona bazne inflacije od četiri do osam odsto. Ne zato što je to neki moj inat, već iz prostog razloga što je to naša zakonska obaveza – da vodimo računa o stabilnosti cena i zdravlju nacionalne valute. Na tome ćemo istrajati čak i po cenu da NBS ove godine zabeleži gubitak i da država zbog toga mora parama iz budžeta da nas dokapitalizuje – izjavio je za naš list guverner NBS, Radovan Jelašić, povodom sve dramatičnijih upozorenja stručnjaka na opasnost zvanu visoka javna potrošnja, rast plata i cena u državnim preduzećima i službama.

Guverner podseća da zakon ne limitira sredstva i cenu za postizanje cilja, nego utvrđuje obavezu NBS da osigura stabilnost cena. Ali, svakome, pa i običnom građaninu mora biti jasno da svođenje godišnje stope inflacije sa 17,7, kolika je bila u decembru 2005, na svega 5,2 odsto kolika je sada, traži puno rada i para. Povlačenje oko 170 milijardi dinara iz opticaja, takozvanim repo operacijama, uz trenutnu referentnu kamatnu stopu od 11,5 odsto, košta blizu 20 milijardi dinara godišnje. Ako se novčana bujica sadašnje javne potrošnje i Nacionalnog investicionog plana brzo ne dovede u kakvu-takvu ravnotežu sa elementarnim ciljevima dugoročnije ekonomske politike, izdaci NBS radi očuvanja stabilnosti cena mogu da prevaziđu njene prihode od plasmana deviznih rezervi.

Ali, to, kako reče Jelašić, već više nije isključivo njegov problem. To je zadatak buduće vlade koja pod hitno, kresanjem rashodne strane budžeta i uspostavljanjem pune kontrole nad kretanjem regulisanih cena mora sve to da dovede u sklad. Kako i na koji način? Opet je stvar vlade.

Guverner je, naravno, svestan da je nekakvo retroaktivno smanjivanje plata ili vraćanje više isplaćenog novca po raznim osnovama svim budžetskim korisnicima, malo verovatno. Ne samo zato što se jednom emitovana prava teško povlače, već i zbog toga što nijedna, a kamoli nova vlada, u principu ne povlači takve nepopularne poteze. Gde će se naći prostor za toliko smanjivanje budžeta i ukupne javne potrošnje ostaje da se vidi, ali s tim izazovom što pre, koliko danas, mora da se suoči novi kabinet.

Jelašić i ovom prilikom naglašava da su i on i NBS u svakoj prilici, pa i jesenas, kada je usvajan rebalans sadašnjeg ekspanzivnog budžeta, upozoravali vladu da će svaki dinar više u javnoj potrošnji izazvati nestabilnost u robno-novčanim tokovima i u krajnjoj liniji pritiske na cene. Takva upozorenja, nažalost, nisu ozbiljno shvaćena i sada smo tu gde jesmo.

I novoj vladi i građanima, poručuje guverner, mora biti savršeno jasno da sa visokom javnom potrošnjom, skokom plata i cena usluga u državnim firmama, recimo Pošti ili lokalnim komunalnim preduzećima, može da se održi niska inflacija i stabilan kurs dinara, ali uz jako visoke troškove koji prate povlačenje viška novca. Samo je pitanje na koga će ti troškovi biti adresovani.

Narodnoj banci, osim skupih repo operacija, podseća guverner, stoji na raspolaganju još jedna krajnja mera – da opet poveća ionako visoke stope obavezne rezerve banaka. Ta mera bi odmah izazvala rast kamata na kredite privredi i građanima. Dodatnu cenu oni bi platili i kroz redukciju privrednog rasta i manje investicija. A bez njih nema novih radnih mesta i rasta standarda zaposlenih. Za guvernera i takav iznuđen potez nije nemoguć, ali to bi se uradilo samo u krajnjoj nuždi i "krivac", opet, ne bi bila NBS.

Priznajući da se i on kao guverner i NBS nalaze u ovom času između čekića i nakovnja, Jelašić kaže da bi svakoj vladi bilo mnogo lakše da višom stopom inflacije obezvredi sve ono što je građanima i budžetskim korisnicima isplatila. Podseća da nema tih para koje se ne mogu inflacijom izvući od građana. To smo, konačno, videli pre 15 godina. Da li nam treba, pita, ponovo neka inflacija od tri cifre, pa da shvatimo koliko je za sve mnogo bolje imati civilizovanih pet i manje procenata. Odgovor je samo naš. U stvari guverner Jelašić ga izgovara u prvom licu – ja neću popustiti i dozvoliti da se zaustavi silazni trend inflacije, niti da se poništi već postignuti rezultat njenog značajnog smanjivanja.

--------------------------------------------------------------------------

Za aranžman sa MMF-om

Prema rečima guvernera Jelašića, u aktuelnim razgovorima sa misijom MMF-a razgovara se i o svim izazovima visoke javne potrošnje početkom ove godine, ali i mogućim odgovorima monetarno-kreditne politike. Iako sa tom finansijskom institucijom trenutno nemamo nekakav sporazum, guverner smatra da bi za našu zemlju i njenu privredu na putu ka Evropi bilo veoma korisno kada bi zaključili novi klasičan stend baj aranžman, bez finansiranja, uz čiju bi pomoć buduća vlada lakše ostvarila usvojene ciljeve ekonomske politike, a privreda time došla do boljih stranih investitora.

--------------------------------------------------------------------------

Kurs ostaje stabilan

Od početka ove godine kurs dinara je skliznuo u odnosu na evro svega dva procenta. I šta se dogodilo, pita guverner? Ništa. Da nisu porasle cene komunalija u lokalnim samoupravama ili poštanskim uslugama, inflacija bi u februaru bila minus 0,5, a ne plus 0,1 odsto. Po njemu trenutni kurs dinara, odnosno evra, odražava u najvećoj meri odnose ponude i tražnje pod budnim okom NBS. Povremene zamerke na nerealnost vrednosti evra Jelašić objašnjava nespremnošću naših privrednika da se priviknu na delovanje tržišnih mehanizama. Nema, kaže, tržišne igre i  istovremeno čvrstog, planiranog, kursa. Moramo se opredeliti za jedno, a to je sigurno tržište.