Počinje škola, ostali problemi

Roditelji u novom minusu na računu, nastavnici štrajkuju zbog malih plata, prosvetne vlasti preispituju broj zaposlenih i mogućnosti državnog budžeta, đaci žale zbog kraja letnjeg raspusta, ali se raduju i ponovnom okupljanju sa drugarima iz razreda.

Počinje školska godina, zvanično nova, a nezvanično pomalo i stara, jer je muče isti problemi koji su morili i njene prethodnice.

Materijalni položaj zaposlenih u prosveti, pitanje kvaliteta nastave i postignuća učenika, nesrazmera u broju đaka i nastavnika, slaba opremljenost škola... Svi ti problemi, manje ili više, svode se na jedan zajednički imenitelj: nedostatak novca.

Teško da možemo da u svojim osnovnim školama primenimo evropske standarde kada su ulaganja države u obrazovanje ispod evropskog proseka. Naših 3,5 odsto BDP-a, koji se ulažu u obrazovanje, daleko zaostaju iza prosečnih evropskih 6 odsto.

Uz to najveći deo novca koji je opredeljen za ovu oblast ide na plate zaposlenih. A njihov broj treba da bude smanjen za 15.000 do 20.000, procenjuju u sindikatima obrazovanja.

Lepa vest je što se otvaraju nove osnovne škole, ovog septembra, na primer, svoja vrata đacima otvara ona u Višnjičkoj banji u Beogradu. Dobro je pročitati i da je 2.808 škola u Srbiji dobilo potpuno opremljene računarske učionice u okviru programa „Digitalna škola”.

Sve pada u vodu kada tome dodate da čak 200 školskih objekata u 21. veku nema vodu i da uglavnom koriste poljske klozete, a da je ove godine Ministarstvu prosvete i nauke stiglo 970 zahteva za popravku ili gradnju toaleta.

Lepo je biti ponosan na sportiste i ulagati u profesionalni sport, ali su nam osnovci, sve češće sa krivim kičmama i gojazni, gotovo potpuno ostali bez sportskih sekcija i školskih sportskih aktivnosti.

Priči o tome da se u terene za treniranje profesionalnih sportista ne ulaže dovoljno, treba dodati i podatak iz istraživanja Ministarstva omladine i sporta da od 1.553 anketirane škole – njih 559 nema salu za fizičko.

Prethodnih godina postepeno je reformisan nastavni plan i program u osnovnim školama i već četiri godine radi se po tim novim programima. Oni, međutim, nisu doneli veliku promenu u odnosu na stare, ističe Jasmina Stanković, potpredsednica Foruma osnovnih škola.
– Reforme nisu donele neku bitniju promenu u nastavi.

Program bi morao da bude pročišćen tako da svi mogu bez izuzetka da ga prate i da je dete, kada taj program savlada, u stanju da odgovori na standarde koji su na završnom ispitu. Ovako, standardi koji su postavljeni nisu sasvim odgovarajući uz ovakve programe i nastavnik mora da bude vrlo kreativan da bi se snalazio u tome – ističe Jasmina Stanković.

Slično je konstatovano i u Strategiji razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, u kojoj se navodi da su planovi i programi obimni i nefleksibilni, da su predmeti slabo povezani, da se malo primenjuju moderni oblici rada u školi aktivno učenje ili istraživačka nastava, a da je najzastupljenija predavačka nastava.

Uz sve to, autori strategije podsetili su i na neslavni rezultat PISA testiranja, koji je pokazao da trećina đaka ima teškoće u čitanju složenijih tekstova.  

Uz postojeći sistem i nedostatak novca, neke novine stvaraju probleme nastavnicima. Bez odgovarajućih promena i sredstava teško je, na primer, sprovoditi inkluziju, navodi Jasmina Stanković i dodaje da je veoma problematično imati kvalitetnu nastavu u odeljenju sa 30 učenika, troje đaka sa posebnim potrebama i jednim nastavnikom koji treba da se posveti svakom od njih.

– Taj nastavnik ne zna sa kim će pre da radi. Onda vam roditelji dece koja su naprednija zameraju da ste se posvetili samo deci koja imaju poteškoće u učenju, a ne i njihovim mališanima koji žele da budu najbolji u matematici, srpskom jeziku, fizici. Stalno pokušavamo da kopiramo zapad, finski model školstva, međutim, oni umesto 30 učenika u razredu imaju 15, a uz to imaju i specijalne pedagoge, kao asistente u nastavi. Nastavniku je tada lako da dete sa posebnim potrebama uključi u redovnu nastavu. Nigde nema ovakvog sistema da imate 25 do 30 učenika u odeljenju. Svuda u Evropi je 22 maksimalan broj. Sve preko toga je nezamislivo za kvalitetno obrazovanje. Reforma školstva ne prati trendove koji postoje u svetu, već isključivo one koji državi sa ekonomske strane odgovaraju – ističe Jasmina Stanković.

Ministarstvo prosvete lišilo je roditelje osnovaca velikog izdatka kada je započet projekat besplatnih udžbenika, koji će ove godine obuhvatiti učenike od prvog do četvrtog razreda osnovne škole.

Đacima u Beogradu gradska vlast obezbedila je po dva kompleta udžbenika za sve razrede osnovne škole. Uz sve prednosti i dobru volju države da obrazovanje učini dostupnijim, sa udžbenicima koji se vraćaju i po kojima se ne piše, čule su se zamerke da đaci neće moći kvalitetno da koriste udžbenik za učenje, jer ne smeju, na primer, da podvlače po njemu ili izvlače ključne reči, a sledeće godine neće ga imati da se podsete gradiva koje su učili.

Sa danas više od 60 izdavača udžbenika mala je verovatnoća da će se udžbenici nasleđivati u jednoj porodici, budući da nastavnici sami biraju iz kojih će predavati i čest je slučaj da se već sledeće godine ne radi iz istog udžbenika, kao što se različiti koriste u različitim školama, pa i različitim odeljenjima iste škole. Ipak, iako za roditeljski budžet teško izdrživa, konkurencija na tržištu školskih knjiga ima i svoje dobre strane.

– Smatram da je povećanje broja izdavača doprinelo kvalitetu udžbenika. Što se tiče udžbenika iz mog predmeta, srpski jezik i književnost, zaista sam zadovoljna, a naročito sam zadovoljna radnim sveskama. One moraju da se kupuju, jer se u njima piše, ali su vrlo korisne – kaže Jasmina Stanković.