Почиње школа, остали проблеми

Родитељи у новом минусу на рачуну, наставници штрајкују због малих плата, просветне власти преиспитују број запослених и могућности државног буџета, ђаци жале због краја летњег распуста, али се радују и поновном окупљању са другарима из разреда.

Почиње школска година, званично нова, а незванично помало и стара, јер је муче исти проблеми који су морили и њене претходнице.

Материјални положај запослених у просвети, питање квалитета наставе и постигнућа ученика, несразмера у броју ђака и наставника, слаба опремљеност школа... Сви ти проблеми, мање или више, своде се на један заједнички именитељ: недостатак новца.

Тешко да можемо да у својим основним школама применимо европске стандарде када су улагања државе у образовање испод европског просека. Наших 3,5 одсто БДП-а, који се улажу у образовање, далеко заостају иза просечних европских 6 одсто.

Уз то највећи део новца који је опредељен за ову област иде на плате запослених. А њихов број треба да буде смањен за 15.000 до 20.000, процењују у синдикатима образовања.

Лепа вест је што се отварају нове основне школе, овог септембра, на пример, своја врата ђацима отвара она у Вишњичкој бањи у Београду. Добро је прочитати и да је 2.808 школа у Србији добило потпуно опремљене рачунарске учионице у оквиру програма „Дигитална школа”.

Све пада у воду када томе додате да чак 200 школских објеката у 21. веку нема воду и да углавном користе пољске клозете, а да је ове године Министарству просвете и науке стигло 970 захтева за поправку или градњу тоалета.

Лепо је бити поносан на спортисте и улагати у професионални спорт, али су нам основци, све чешће са кривим кичмама и гојазни, готово потпуно остали без спортских секција и школских спортских активности.

Причи о томе да се у терене за тренирање професионалних спортиста не улаже довољно, треба додати и податак из истраживања Министарства омладине и спорта да од 1.553 анкетиране школе – њих 559 нема салу за физичко.

Претходних година постепено је реформисан наставни план и програм у основним школама и већ четири године ради се по тим новим програмима. Они, међутим, нису донели велику промену у односу на старе, истиче Јасмина Станковић, потпредседница Форума основних школа.
– Реформе нису донеле неку битнију промену у настави.

Програм би морао да буде прочишћен тако да сви могу без изузетка да га прате и да је дете, када тај програм савлада, у стању да одговори на стандарде који су на завршном испиту. Овако, стандарди који су постављени нису сасвим одговарајући уз овакве програме и наставник мора да буде врло креативан да би се сналазио у томе – истиче Јасмина Станковић.

Слично је констатовано и у Стратегији развоја образовања у Србији до 2020. године, у којој се наводи да су планови и програми обимни и нефлексибилни, да су предмети слабо повезани, да се мало примењују модерни облици рада у школи активно учење или истраживачка настава, а да је најзаступљенија предавачка настава.

Уз све то, аутори стратегије подсетили су и на неславни резултат ПИСА тестирања, који је показао да трећина ђака има тешкоће у читању сложенијих текстова.  

Уз постојећи систем и недостатак новца, неке новине стварају проблеме наставницима. Без одговарајућих промена и средстава тешко је, на пример, спроводити инклузију, наводи Јасмина Станковић и додаје да је веома проблематично имати квалитетну наставу у одељењу са 30 ученика, троје ђака са посебним потребама и једним наставником који треба да се посвети сваком од њих.

– Тај наставник не зна са ким ће пре да ради. Онда вам родитељи деце која су напреднија замерају да сте се посветили само деци која имају потешкоће у учењу, а не и њиховим малишанима који желе да буду најбољи у математици, српском језику, физици. Стално покушавамо да копирамо запад, фински модел школства, међутим, они уместо 30 ученика у разреду имају 15, а уз то имају и специјалне педагоге, као асистенте у настави. Наставнику је тада лако да дете са посебним потребама укључи у редовну наставу. Нигде нема оваквог система да имате 25 до 30 ученика у одељењу. Свуда у Европи је 22 максималан број. Све преко тога је незамисливо за квалитетно образовање. Реформа школства не прати трендове који постоје у свету, већ искључиво оне који држави са економске стране одговарају – истиче Јасмина Станковић.

Министарство просвете лишило је родитеље основаца великог издатка када је започет пројекат бесплатних уџбеника, који ће ове године обухватити ученике од првог до четвртог разреда основне школе.

Ђацима у Београду градска власт обезбедила је по два комплета уџбеника за све разреде основне школе. Уз све предности и добру вољу државе да образовање учини доступнијим, са уџбеницима који се враћају и по којима се не пише, чуле су се замерке да ђаци неће моћи квалитетно да користе уџбеник за учење, јер не смеју, на пример, да подвлаче по њему или извлаче кључне речи, а следеће године неће га имати да се подсете градива које су учили.

Са данас више од 60 издавача уџбеника мала је вероватноћа да ће се уџбеници наслеђивати у једној породици, будући да наставници сами бирају из којих ће предавати и чест је случај да се већ следеће године не ради из истог уџбеника, као што се различити користе у различитим школама, па и различитим одељењима исте школе. Ипак, иако за родитељски буџет тешко издржива, конкуренција на тржишту школских књига има и своје добре стране.

– Сматрам да је повећање броја издавача допринело квалитету уџбеника. Што се тиче уџбеника из мог предмета, српски језик и књижевност, заиста сам задовољна, а нарочито сам задовољна радним свескама. Оне морају да се купују, јер се у њима пише, али су врло корисне – каже Јасмина Станковић.