Nemačke penzionere čeka besparica

Buduće nemačke penzionere čeka siromaštvo.

Prema prognozama Ministarstva rada, primanja prosečnog penzionera opadaće iz godine u godinu, pa penzije od 2030. neće, ili neće znatno premašivati visinu zakonom propisane pomoći za socijalno ugrožene – manje od 700 evra mesečno.

Ko bi odlaskom u penziju mogao da spadne na „prosjački štap” i da zatraži pomoć od države?

Iz proračuna koji je upravo predstavila ministarka rada Ursula fon der Lajen, to bi pre svega bili zaposleni u takozvanoj srednjoj klasi primanja – sa mesečnom platom (za nameštenike) ili nadnicom (za radnike) od 2.500 evra (posle odbitaka 1.600 evra).

Oni će posle 35 godina neprekidnog radnog staža steći pravo na minimalnu penziju od 688 evra, a upravo toliko iznosila bi i zakonom propisana socijalna pomoć dugotrajno nezaposlenima.

Primaocima minimalnih zarada od 2.200 evra (1.450 neto), ili ispod te granice, ne bi preostalo ništa drugo već da provedu najmanje 40 godina u neprekidnom radnom odnosu da bi stekli pravo na minimalnu penziju.

Ministarstvo umiruje javnost podacima po kojima siromaštvo očekuje manje od polovine budućih penzionera. Druga polovina mogla bi da izbegne nemaštinu – zahvaljujući drugoj penziji.

Oko 15,6 miliona budućih penzionera sklopilo je takozvane Rister-ugovore o privatnoj penziji, subvencionisanoj od države i nazvane 2001. po njenom pokretaču, bivšem ministru rada Valteru Risteru.

Daljih 19,6 miliona Nemaca polaže pravo na penzije poslodavaca, prevashodno velikih koncerna, koje su više od primanja iz državnih fondova.

Zbunjujuća kampanja Miistarstva rada, u medijima nazvana „povikom na samog sebe”, otvara pitanje šta je cilj inicijative?

Ministarka Ursula fon der Lajen naglasila je da bi, bezmalo, polovina od 40 odsto nemačkih penzionera bez dodatnih, privatno finansiranih penzija moglo da zatraži pomoć „za preživljavanje”. Time bi državne kase bile ispražnjene.

„Ljudima se, na neki način, mora ponuditi stimulans da sami preuzmu deo brige za finansiranje života u starosti”, istakla je Ursula fon der Lajen i predložila da se osobama koje redovno uplaćuju doprinose za privatno penziono osiguranje garantuje minimalna penzija od 850 evra.

Sindikati i opozicija drugačije gledaju na inicijativu. Predsednica Saveza sindikata Nemačke Aneli Buntenbah optužila je vladu da problem ne predstavlja nedostatak lične inicijative budućih penzionera, već da je reč o „sistematskoj pljački” penzionih fondova. „Snižavanjem penzione osnove sa sadašnjih 51 odsto prosečno ostvarenog dohotka na svega 43 odsto, Nemačka postaje evropski rekorder u podrezivanju penzija. Pod plaštom penzione reforme kojom bi se ublažili efekti opadanja nataliteta i starenja nacije popunjavaju se prepuni državni fondovi. Sve se svodi na restauraciju prakse najcrnjeg liberalizma – na ukidanje socijalnih prava na koja smo donedavno bili ponosni.”