Немачке пензионере чека беспарица

Будуће немачке пензионере чека сиромаштво.

Према прогнозама Министарства рада, примања просечног пензионера опадаће из године у годину, па пензије од 2030. неће, или неће знатно премашивати висину законом прописане помоћи за социјално угрожене – мање од 700 евра месечно.

Ко би одласком у пензију могао да спадне на „просјачки штап” и да затражи помоћ од државе?

Из прорачуна који је управо представила министарка рада Урсула фон дер Лајен, то би пре свега били запослени у такозваној средњој класи примања – са месечном платом (за намештенике) или надницом (за раднике) од 2.500 евра (после одбитака 1.600 евра).

Они ће после 35 година непрекидног радног стажа стећи право на минималну пензију од 688 евра, а управо толико износила би и законом прописана социјална помоћ дуготрајно незапосленима.

Примаоцима минималних зарада од 2.200 евра (1.450 нето), или испод те границе, не би преостало ништа друго већ да проведу најмање 40 година у непрекидном радном односу да би стекли право на минималну пензију.

Министарство умирује јавност подацима по којима сиромаштво очекује мање од половине будућих пензионера. Друга половина могла би да избегне немаштину – захваљујући другој пензији.

Око 15,6 милиона будућих пензионера склопило је такозване Ристер-уговоре о приватној пензији, субвенционисаној од државе и назване 2001. по њеном покретачу, бившем министру рада Валтеру Ристеру.

Даљих 19,6 милиона Немаца полаже право на пензије послодаваца, превасходно великих концерна, које су више од примања из државних фондова.

Збуњујућа кампања Миистарства рада, у медијима названа „повиком на самог себе”, отвара питање шта је циљ иницијативе?

Министарка Урсула фон дер Лајен нагласила је да би, безмало, половина од 40 одсто немачких пензионера без додатних, приватно финансираних пензија могло да затражи помоћ „за преживљавање”. Тиме би државне касе биле испражњене.

„Људима се, на неки начин, мора понудити стимуланс да сами преузму део бриге за финансирање живота у старости”, истакла је Урсула фон дер Лајен и предложила да се особама које редовно уплаћују доприносе за приватно пензионо осигурање гарантује минимална пензија од 850 евра.

Синдикати и опозиција другачије гледају на иницијативу. Председница Савеза синдиката Немачке Анели Бунтенбах оптужила је владу да проблем не представља недостатак личне иницијативе будућих пензионера, већ да је реч о „систематској пљачки” пензионих фондова. „Снижавањем пензионе основе са садашњих 51 одсто просечно оствареног дохотка на свега 43 одсто, Немачка постаје европски рекордер у подрезивању пензија. Под плаштом пензионе реформе којом би се ублажили ефекти опадања наталитета и старења нације попуњавају се препуни државни фондови. Све се своди на рестаурацију праксе најцрњег либерализма – на укидање социјалних права на која смо донедавно били поносни.”