Na grobu kralja Petra

Do manastira Sveti Sava u Libertivilu stiže se od centra Čikaga za oko 50 minuta. Vozi se širokim autoputem, a manastir se nalazi u Milvoki ulici, najdužoj u državi Ilinois. Duža strana manastirskog imanja zauzima nekoliko stotina metara. Nema nekih velikih znakova koji bi s puta ukazivali da je to manastir, ali to Srbi u Čikagu znaju. Takođe, nema ničega što bi pokazivalo da je tu grobnica jedinog evropskog monarha na tlu Amerike. U manastiru kažu da i pored toga mnogi Amerikanci svrate da vide grob.
Ispred manastira se nalazi nekoliko spomenika. S jedne strane je veliko groblje, na kojem je sahranjeno na stotinu Srba. S druge je zgrada bogoslovije, u kojoj se u ovom trenutku uče 23 studenta. U donjem delu područja manastira je i veliki plac na kojem su svojevremeno, sedamdesetih i osamdesetih godina, redovno održavane velike zabave, sa jelima sa roštilja i muzikom uživo. Sada je, međutim, taj primat preuzeo manastir Nova Gračanica, koji je na samo desetak minuta odatle, i gde se godišnje organizuje nekoliko piknika na koje dođe po nekoliko hiljada ljudi iz ovog dela Amerike i Kanade.

Na službi ove nedelje, 11. marta, bilo je pedesetak  ljudi. Ljudi stalno dolaze da vide zgradu, spomenike i grobove. Inače, na nekoliko kilometara od manastira je parohija crkve Sveti Vasilije Ostroški, koja je pod okriljem manastira, a gde dolazi mnogo više ljudi na službu. Ispred manastira su spomenici liderima četničkog pokreta, svešteniku Momčilu Đujiću koji je preminuo 1999. godine, Pavlu Đurišiću, koji je umro 1945, kao i Draži Mihailoviću koje je preminuo 17. jula 1946. godine. Spomenik Draži Mihailoviću je jesenas prebačen sa drugog mesta na manastirskom imanju, pored spomenika Đujiću i Đurišiću.

U unutrašnjosti manastira, posle pet godina rada, upravo je završeno oslikavanje ikona koje su veoma impresivne. S leve strane, gledano sa ulaza, ispod prozora u sredini zdanja, nalazi se grob kralja Petra Drugog, a ispod prozora sa druge strane manastira je grob prvog srpskog pravoslavnog episkopa američko-kanadskog Mardarija, koji je preminuo 1935. godine.

Na mermernoj ploči na grobu kralja Petra Drugog ispod krsta piše jednostavno: kralj Petar Drugi 1923–1970. Iznad groba su venci od raznih srpskih organizacija čiji ga predstavnici često obilaze.

Službu održava vladika Kristofer, koji je ustoličen za mitropolita srednjozapadno američkog 1991. godine. Upitali smo ga šta misli o mogućnosti da se kraljev grob prebaci u Srbiju.

– Sada je sve to samo nagađanje. Ne mogu ništa da vam kažem dok ne razgovaramo sa princom. Vi čekajte dok to bude, pa onda pišite.

U razgovoru sa posetiocima stiče se utisak da mnogi smatraju da bi kraljevi posmrtni ostaci trebalo da ostanu u Libertivilu, ali ipak veruju da će oni ipak jednog dana biti prebačeni u Srbiju.

Đurđa Andrić kaže: "Ja već 43 godine dolazim ovde i meni je žao. Znam da kralj pripada našoj domovini, ali meni je žao što će ga kopati iz manastira i nositi. Mislim da će se to desiti, ali ja sam protiv, jer ja volim da je on tu u miru Božjem u manastiru gde je želeo da bude".

Slobodan Ilić, 67-godišnji penzioner koji sada živi u Kenosi u Viskonsinu, poznavao je kralja lično i bio je njegov pratilac na raznim putovanjima po Americi, od Kalifornije preko Viskonsina do Čikaga. On smatra da bi kralj imao drugačiji stav da je znao da će se politička situacija u Srbiji promeniti.

– Da je znao da će komunizam pasti, on bi drukčije razmišljao. Ali, sad, pošto mu je familija tamo, sin i unučad, što se mene tiče, voleo bih da on bude sahranjen u svojoj zemlji.

On kaže da kralja nije nikada pitao gde bi voleo da bude sahranjen, jer jednostavno i nije pomišljao na smrt.

Gospodin Andrić koji prodaje sveće u manastiru kaže da je čuo da se neki kunu samu ideju da se grob premesti. "To je do vladike. Moje mišljenje je da ostane gde jeste". Kaže da ljudi dolaze cele godine da obiđu grob, posebno tokom leta. Ima Srba, ali i dosta Amerikanaca.

Otac Aleksandar Novaković, dekan Bogoslovskog fakulteta u Libertivilu, smatra da je kraljev grob simbol slobode Srba u Americi. "Ljudi me pitaju da li je istina da postoji zahtev da se grob prebaci. Kakva će da bude reakcija ako dođe do nekih ozbiljnijih pregovora, to ćemo tek da vidimo. Biće različitih komentara."

On kaže da je za sada teško još znati da li je narod za ili protiv, ali dodaje da je činjenica da ljudi vole da tu dolaze i obilaze grob.

Za sada se o mogućnosti prenosa kraljevih posmrtnih ostataka nisu zvanično oglasile srpske organizacije u Čikagu i širom Amerike. Ali, može se očekivati da će to učiniti kad stigne zvanični zahtev iz Beograda.