На гробу краља Петра

До манастира Свети Сава у Либертивилу стиже се од центра Чикага за око 50 минута. Вози се широким аутопутем, а манастир се налази у Милвоки улици, најдужој у држави Илиноис. Дужа страна манастирског имања заузима неколико стотина метара. Нема неких великих знакова који би с пута указивали да је то манастир, али то Срби у Чикагу знају. Такође, нема ничега што би показивало да је ту гробница јединог европског монарха на тлу Америке. У манастиру кажу да и поред тога многи Американци сврате да виде гроб.
Испред манастира се налази неколико споменика. С једне стране је велико гробље, на којем је сахрањено на стотину Срба. С друге је зграда богословије, у којој се у овом тренутку уче 23 студента. У доњем делу подручја манастира је и велики плац на којем су својевремено, седамдесетих и осамдесетих година, редовно одржаване велике забаве, са јелима са роштиља и музиком уживо. Сада је, међутим, тај примат преузео манастир Нова Грачаница, који је на само десетак минута одатле, и где се годишње организује неколико пикника на које дође по неколико хиљада људи из овог дела Америке и Канаде.

На служби ове недеље, 11. марта, било је педесетак  људи. Људи стално долазе да виде зграду, споменике и гробове. Иначе, на неколико километара од манастира је парохија цркве Свети Василије Острошки, која је под окриљем манастира, а где долази много више људи на службу. Испред манастира су споменици лидерима четничког покрета, свештенику Момчилу Ђујићу који је преминуо 1999. године, Павлу Ђуришићу, који је умро 1945, као и Дражи Михаиловићу које је преминуо 17. јула 1946. године. Споменик Дражи Михаиловићу је јесенас пребачен са другог места на манастирском имању, поред споменика Ђујићу и Ђуришићу.

У унутрашњости манастира, после пет година рада, управо је завршено осликавање икона које су веома импресивне. С леве стране, гледано са улаза, испод прозора у средини здања, налази се гроб краља Петра Другог, а испод прозора са друге стране манастира је гроб првог српског православног епископа америчко-канадског Мардарија, који је преминуо 1935. године.

На мермерној плочи на гробу краља Петра Другог испод крста пише једноставно: краљ Петар Други 1923–1970. Изнад гроба су венци од разних српских организација чији га представници често обилазе.

Службу одржава владика Кристофер, који је устоличен за митрополита средњозападно америчког 1991. године. Упитали смо га шта мисли о могућности да се краљев гроб пребаци у Србију.

– Сада је све то само нагађање. Не могу ништа да вам кажем док не разговарамо са принцом. Ви чекајте док то буде, па онда пишите.

У разговору са посетиоцима стиче се утисак да многи сматрају да би краљеви посмртни остаци требало да остану у Либертивилу, али ипак верују да ће они ипак једног дана бити пребачени у Србију.

Ђурђа Андрић каже: "Ја већ 43 године долазим овде и мени је жао. Знам да краљ припада нашој домовини, али мени је жао што ће га копати из манастира и носити. Мислим да ће се то десити, али ја сам против, јер ја волим да је он ту у миру Божјем у манастиру где је желео да буде".

Слободан Илић, 67-годишњи пензионер који сада живи у Кеноси у Висконсину, познавао је краља лично и био је његов пратилац на разним путовањима по Америци, од Калифорније преко Висконсина до Чикага. Он сматра да би краљ имао другачији став да је знао да ће се политичка ситуација у Србији променити.

– Да је знао да ће комунизам пасти, он би друкчије размишљао. Али, сад, пошто му је фамилија тамо, син и унучад, што се мене тиче, волео бих да он буде сахрањен у својој земљи.

Он каже да краља није никада питао где би волео да буде сахрањен, јер једноставно и није помишљао на смрт.

Господин Андрић који продаје свеће у манастиру каже да је чуо да се неки куну саму идеју да се гроб премести. "То је до владике. Моје мишљење је да остане где јесте". Каже да људи долазе целе године да обиђу гроб, посебно током лета. Има Срба, али и доста Американаца.

Отац Александар Новаковић, декан Богословског факултета у Либертивилу, сматра да је краљев гроб симбол слободе Срба у Америци. "Људи ме питају да ли је истина да постоји захтев да се гроб пребаци. Каква ће да буде реакција ако дође до неких озбиљнијих преговора, то ћемо тек да видимо. Биће различитих коментара."

Он каже да је за сада тешко још знати да ли је народ за или против, али додаје да је чињеница да људи воле да ту долазе и обилазе гроб.

За сада се о могућности преноса краљевих посмртних остатака нису званично огласиле српске организације у Чикагу и широм Америке. Али, може се очекивати да ће то учинити кад стигне званични захтев из Београда.