Ko je gazda: razbistravanje

Danas je jasnija situacija u vezi sa pitanjem ko je glavni u vladi nego pre mesec dana. Kada smo u vreme konstituisanja nove vlade pisali na tu temu rekli smo da je SPS dobio mesto premijera, a da je SNS dobio kontrolu nad značajnim resorima i agencijama, pa da je time realno najveća moć u rukama SNS-a. No danas je jasno gotovo svima – Aleksandar Vučić je ključni igrač ove vlade, bez obzira na to što je premijer vrlo energični i vešti Dačić.

Kako se to desilo? Verovatno bi rezultat odmeravanja snaga bio drugačiji da je premijer imao drugog čoveka „naspram sebe” pa bi, iako je trećeplasirani na izborima, uspeo da se izbori za dominantniju poziciju u vladi. Iako je medijski i politički start premijera Dačića bio efektan i delovao kao nastavak efikasne predizborne kampanje, ipak, ta se prednost „igrača odluke” koji uspeva da dobije maksimum za sebe i svoju stranku dobrim delom istopila.

Ko god se bavi politikom zna da ,,nije sve u medijima”, već pre svega u akcijama koje imaju strateški smisao i deluju na više nivoa. Tako je na primer kampanja protiv korupcije na visokom nivou koju predvodi Aleksandar Vučić, a podržavaju „institucije sistema” počela da „otvara” određene krugove moći i uticaja koji su do sada bili nedodirljivi. Takvom ofanzivnom akcijom je nametnut tempo drugim političkim igračima, kako onim u vladi tako onima van nje. U nekim političkim krugovima je vidljiva bojazan da će obračun sa korupcijom dovesti do ljudi koji su bliski njima. To naravno stvara nesigurnost kod onih prema kojima vodi „istraga” a jača one koji akciju borbe protiv korupcije predvode.

Druga akcija koja je potekla od SNS-a, a imala za cilj da promeni sastav lokalne vlasti u Novom Sadu kojom bi se slomio temelj moći „autonomističke koalicije” Pajtić–Čanak je isto tako dovela SPS u pasivan pa i nezavidan položaj. Sa jedne strane oni su želeli da balansiraju između SNS-a i DS-a, te da na tome profitiraju tako što će na nižim nivoima vlasti da ostanu u koaliciji sa demokratama. No SNS je želeći da oslabi pozicije DS-a u Vojvodini, ali i da SPS pristane da ga sledi izvršio snažan pritisak na socijaliste. Iako se na početku činilo da će se socijalisti odupreti zahtevima koalicionog partnera, koji su slični onima na koje su pristali 2008, tada od DS-a, vremenom je taj otpor iščileo. No odluka o tome ko će konačno imati vlast u Novom Sadu ili preciznije kada će vlast biti „prekomponovana” u ovom momentu ne zavisi od odnosa naprednjaka i socijalista. Novi Sad je test za novu vladajuću koaliciju i pokazatelj novog odnosa snaga unutar nje.

Na kraju, trećim potezom koji ima strateške implikacije – ugovorom o saradnji Srbije i Rusije u oblasti vojne industrije i bezbednosti, Vučić se i u javnosti predstavio kao ključni čovek nove vlade koji dominira u njoj i daje joj pravac i tempo. Naime ovim strateškim ugovorom, ukoliko se efikasno realizuje, obnoviće se gotovo sasvim propala srpska vojna industrija, modernizovati oslabljena vojska i zemlja finansijski ojačati. Time se stvaraju osnove i za novu aktivniju spoljnu politiku i stabilniju unutrašnju. Jer svi znaju, pa i dečaci od deset godina, da onoga ko je slab svi napadaju i ucenjuju, a jakog respektuju. Ovim strateškim ugovorom se stvara prilika za bolji status Srbije i na istoku i na zapadu, pre svega kroz malo drugačiji balans snaga, a da se istovremeno previše ne iritira Zapad. Jedini uspešan pristup podrazumeva da u okviru realnih odnosa snaga na terenu koji pretpostavlja dominaciju Anglosaksonaca pokuša ostvariti određeni pomak između ostalog i igrom na „rusku kartu”. Neko bi rekao to je blef ili marketing, a drugi da je to politika, no suština je ista.

Finiš te Vučićeve letnje političke ofanzive je bio Aeromiting na kome se i pred širom domaćom i međunarodnom javnošću simbolično najavila nova spoljnopolitička pozicija Srbije koja je barem u segmentu rusko-srpskih odnosa u oblasti odbrane započela stratešku evoluciju. Koliko će se u tome uspeti i dokle će se doći videćemo, kao uostalom i u vezi sa ,,ratom” protiv visoke korupcije. No za sada je samo jasno da se Aleksandar Vučić nametnuo kao dominantan igrač na političkoj sceni, a da ga Dačić i ostali slede. Jasno je da Dačić neće biti ,,novi Cvetković” ali isto tako je za sada jasno da će, ako ne dođe do novo preokreta, prihvatiti i da nije prva violina u vladi.

Politički analitičar