Podmetanja na univerzitetu

U poslednjih nekoliko godina Senat Univerziteta u Beogradu je produžavao na po tri godine radni odnos mnogim profesorima koji su stekli pravo na penziju. Uz poštovanje zakona i uobičajene procedure koja podrazumeva da postoji odluka nastavno-naučnog veća matičnog fakulteta o produženju radnog odnosa i da su ispunjeni drugi uslovi, članovi Senata su, po pravilu, usvajali odluke nastavnih veća bez rasprave. U četiri slučaja desilo se suprotno – Senat je odlučio da penzioniše profesora Filološkog fakulteta Ljubišu Rajića, profesorku Fakulteta bezbednosti Draganu Dulić i dvojicu profesora Fakulteta političkih nauka Milana Podunavca i Nenada Kecmanovića. Sva četiri slučaja su sporna pre svega zbog nepoštovanja akademskog integriteta.

Akademski integritet najpre je narušen odlukom Senata univerziteta iz februara 2012. godine da, sada pokojnom, profesoru Ljubiši Rajiću ne produži radni odnos na tri godine. Radni vek presečen je čoveku koji je uspešno obrazovao i vaspitavao generacije studenata na Katedri za skandinavistiku Filološkog fakulteta. U skandinavskim državama bio je veoma uvažavan intelektualac, relevantan i cenjen autor, dobitnik mnogih nagrada norveških, švedskih i finskih istraživačkih ustanova. Zahvaljujući čvrstoj univerzitetskoj povezanosti koju je Ljubiša Rajić održavao između Beograda i univerzitetskih i naučnih centara pre svega u Norveškoj, mnogi studenti Univerziteta u Beogradu lakše su dobijali prilike za školovanje i usavršavanje u Skandinaviji.

Utemeljenost i uticaj intelektualne pozicije Ljubiše Rajića ilustrovale su i lične poruke norveškog premijera povodom smrti profesora Rajića početkom juna ove godine, telegrami saučešća predstavnika norveških naučnih i univerzitetskih centara i govor koji je na Novom groblju održao norveški ambasador. Za razliku od njegovih norveških prijatelja i kolega, Univerzitet u Beogradu se po ko zna koji put oglušio o naučni, istraživački i pedagoški doprinos Ljubiše Rajića odlučivši da ga penzioniše. Nije mu zaboravljena, a nikada mu nije ni tolerisana kritika.

Akademski integritet nije poštovan ni kada je Senat u istom sastavu ovog leta odlučio da penzioniše profesorku Dulić i profesore Podunavca i Kecmanovića iako su u sva tri slučaja bili ispunjeni zakonski uslovi za produženje radnog odnosa. U ovim slučajevima grubo je prekršena procedura prilikom odlučivanja, a Senat je postupao nezakonito i arbitrarno, manipulišući podacima. Uoči odlučivanja o produženju radnog odnosa profesoru Podunavcu na primer na internetu se pojavila peticija fantomske grupe studenata o tome da Milana Podunavca treba sprečiti da ostane profesor još tri godine. Peticiju su pratili argumenti srpskih tabloida u kojima se primitivnom terminologijom nastojalo da se što više ukalja ugled ovog profesora i time ostvari njegova ideološka i moralna delegitimacija.

Na predlog bivšeg rektora Branka Kovačevića, Senat je posebno izdvojio izjašnjavanja o ovo troje profesora i nasuprot predviđenoj proceduri odlučivao tajnim glasanjem. U slučaju Podunavac i Kecmanović, Kovačević je objasnio takav pristup peticijom studenata. Iako nijedna studentska organizacija nikada nije imala bilo kakvu primedbu na rad profesora Podunavca i Kecmanovića i uprkos tome što Studentski parlament Fakulteta političkih nauka nikada nije razmatrao bilo kakvu peticiju protiv ove dvojice profesora, Senat je uvažio sadržinu fantomske peticije.

Time je pokazano da jedan od najvažnijih organa Univerziteta u Beogradu ne mari za mišljenja i stavove Nastavno-naučnog veća Fakulteta političkih nauka, koji je odluku o produženju radnog odnosa Milanu Podunavcu i Nenadu Kecmanoviću doneo jednoglasno. U isto vreme je poručeno da su za većinu članova Senata univerziteta stavovi legitimnih predstavnika studenata manje vredni od mišljenja nepoznatih osoba za koje se ne zna ni da li su studenti Univerziteta.

Na ovakvo ponašanje bivšeg rektora Kovačevića i većine članova Senata univerziteta u Beogradu, reagovala je početkom jula grupa od oko 100 profesora i saradnika Univerziteta u Beogradu apelom za poštovanje akademskog integriteta. Zahtevano je da se sporne odluke o penzionisanju profesora ponište. I umesto da uoči početka nove školske godine iniciraju poništavanje odluke o penzionisanju profesora, Senat i novi rektor su ignorisali zahteve iz apela. Svojim delanjem i naročito uzimanjem prava da se arbitrira bez procedure i jasnih kriterijuma otkrili su kakvo je danas stanje duha i zakona na Univerzitetu u Beogradu.