Slučaj „Kolarević”: težina ličnog stava

Tekst Dragana Kolarevića, pomoćnika ministra kulture u Vladi Srbije, „Vreme je za prvi srpski kulturni ustanak” (Novi standard, 13. avgusta 2012) izazvao je oštre reakcije javnosti, a predsednik Demokratske stranke Boris Tadić zatražio je smenu Dragana Kolarevića.

Kolarević u ovom tekstu napominje da je pisan u junu 2012. godine, dakle, onda kada je bio „privatno lice”. Za pomoćnika ministra kulture imenovan je 17. avgusta ove godine.

U tekstu pored ostalog, piše:

„U državna pozorišta odavno ne idem jer nisam mazohista. Ne gledam domaće filmove. Bilo koji pacijent sa Guberevca ili neke druge klinike za ljude pomerenog uma duhovno je uravnoteženiji od autora i aktera dela koja se tamo igraju i prikazuju. Ako ću da gledam ludake, ići ću u ludnicu. Ne pristajem da na moj ukus i vrednosni sistem utiču komesari titoističko-krležijanske svesti.

... Predstava o Zoranu Đinđiću samo je posledica, pojedinačni slučaj, sistema koji u Srbiji proizvodi dela političke i ratne propagande....

... Ko su nosioci i izvršioci pogubne atisrpske politike u Srbiji? Da li su to oni koji su dali nedvosmislenu podršku Tadiću i Jovanoviću na proteklim i svim prethodnim izborima?

Podršku Tadiću su dali: Zdravko Čolić, Momčilo Bajagić, Dejan Mijač, Slobodan Šijan, Mira Banjac, Gordan Kičić, Branislav Trifunović, Radoš Bajić, Vojislav Brajović, Svetozar Cvetković, Predrag Ejdus, Branislav Lečić, Branko Cvejić, Tihomir Stanić, Lazar Ristovski, Dara Džokić, Goran Šušljik, Tamara Vučković, Milica Mihajlović, Slobodan Boda Ninković, Miroslav Momčilović, Jagoš Marković, Nataša Ninković, Srdan Golubović, Vjera Mujović, Tanja Mandić Rigonat, Milena Šešić itd. Zaboravih Biljanu Srbljanović, uvrediće se, a primećuje se da nema mnogih koji su mu na prošlim izborima dali podršku. Da li brod tone?...”

U tekstu dalje sledi i spisak kulturnih poslenika koji su dali podršku Čedomiru Jovanoviću (Jovan Ćirilov, Lazar Stojanović, Seka Sablić, Bora Todorović, Puriša Đorđević, Svetislav Basara, Miljenko Dereta, Dragan Velikić...)

Povodom teksta oglasio se i Željko Cvijanović glavni urednik sajta „Novi standard” koji je između ostalog na ovom sajtu napisao:

„Kolarević je – za neupućene – pisao kritički tekst o srpskoj kulturnoj politici iz vremena Tadićevog režima, zaključujući da je srpska kultura okupirana, da je duboko obeležena titoizmom, da je prohrvatska i da, zajedno sa medijima, razara srpsko nacionalno biće… Kolarevićev tekst može se čitati samo na jedan način: kao njegov stav u kome ni za koga – važno je reći – ne predlaže nikakve sankcije niti izopštenje iz javnog prostora”.

Iz Ministarstva kulture saopštili su da je tekst Dragana Kolarevića napisan u junu njegov lični stav na koji ima pravo kao građanin koji tada nije bio u radnom odnosu u ovom ministarstvu te da  ne stoji tvrdnja da je to „pokušaj nove vlasti da se obračuna sa neistomišljenicima”.

Dragan Kolarević nije bio dostupan za izjave.

Kada je u januaru ove godine izbila „afera Nikolaidis”, Sreten Ugričić tada direktor Narodne biblioteke Srbije (NBS) potpisao je peticiju Foruma pisaca protiv medijske hajke na Andreja Nikolaidisa. Jedan od najspornijih stavova u Nikolaidisovom tekstu glasio je da bi bio „civilizacijski iskorak” da je aktiviran eksploziv u banjalučkoj dvorani „Borik” u vreme proslave jubileja Republike Srpske.

Ugričić je svoj potpis obrazložio podrškom slobodi mišljenja i izražavanja sa pozicije pisca, a ne upravnika NBS. U saopštenju Foruma pisaca tada je navedeno da je reč o ličnom stavu Ugričića. Sreten Ugričić smenjen je po hitnom postupku na telefonskoj sednici vlade.

Sreten Ugričić nije se juče nije odazivao na naše pozive.

Imaju li osobe koje su na javnim funkcijama pravo na javno iskazivanje ličnog stava? Kako se „meri” težina tog stava?

Sociolog Ratko Božović kaže da pošto smo svi u javnom polju pretvoreni u uloge i predstavljanje, izostala je ličnost i čovečnost. „I to je moralni problem. Ne može javna i politička ličnost biti van institucije onaj koji priča jednu priču, a u instituciji onaj ko se odriče te priče. Pitanje je ko je Kolarević uopšte? Ovo je jedan anahronizam koji nas podseća da razmišljamo da nismo u stagnaciji nego da smo u regresiji. Kada je kultura u pitanju u represiji. A šta ćemo ako je Kolarevića baš takav stav preporučio za to mesto? Moramo li po ko zna koji put reći ’zbogom pameti’. Ovaj čovek je pokazao da nema ni odgovornosti ni mere što se od političara ipak očekuje.

Nama se vraća mrtvački eros, mrtvačka strast koja je naročito nepogodna za kulturu od koje se očekuje razumevanje i tolerancija”, kaže Ratko Božović.

Predstavnici SNS-a, SPS-a i URS-a, stranaka koje čine okosnicu Vlade Srbije, juče nisu želeli da komentarišu „slučaj Kolarević”. Neki od posmatrača političke scene, međutim, smatraju da je on – prenaglašen.

Dragomir Anđelković, koji se, kako kaže, uglavnom slaže sa stavovima koje je Kolarević izneo u svom tekstu i kao istoričar stoji iza toga da je tekst činjenično utemeljen, ističe da ne vidi da je iko u njemu vređan ili proskribovan.

„Samo je objektivno progovoreno o kulturnoj metastazi koja razjeda naše nacionalno biće te su navedeni oni koji su javno podržali Borisa Tadića ili Čedomira Jovanovića. Valjda se oni toga ne stide ili su možda naprasno počeli? Kako god bilo, problem je u njima a ne autoru pomenutog teksta”, dodaje Anđelković koji ne smatra da Kolarevića treba razrešiti dužnosti.

Dejan Vuk Stanković ocenjuje da je reč o isfabrikovanoj političkoj priči koja, bez obzira na neke elemente istinitosti, ne zaslužuje ni približno takvu pažnju kakva joj se pridaje. Kao i slučaj Ugričić, i ovaj je, po njegovim rečima, promašena tema. Kako objašnjava, opozicija u Srbiji ima važnije teme kao osnov za svoju političku prezentaciju nego što je analiza nekog od kadrova aktuelne vlasti.

„Uzgred budi rečeno, pitanje je koliko je ta analiza relevantna pošto je u pitanju čovek koji je apsolutno anoniman u široj javnosti. Na jedan paradoksalan način ga čine mnogo važnim, a u stvari je reč o čoveku koji je samo jedan u nizu nekih ljudi koji obavljaju poslove u Ministarstvu kulture vezane za medije. Uz to, ministar je predstavio svoj odnos prema medijima koji potvrđuje da će sadašnja vlast uzeti kurs prema medijskoj politici zasnovan na nekim principima EU”, naglašava Stanković i dodaje da nije realno očekivati neke čistke u kulturi jer ljudi koji se pominju u inkriminisanom tekstu su imali svoje ime i prezime i imaće ga nezavisno od toga ko bude na vlasti.