Porezi na dohodak - još sutra

Zaposleni koji su tokom prošle godine mesečno zarađivali oko 96.000 dinara što je za celu 2006. više od 1.142.820 ili 14.285 evra u obavezi su da do sutra Poreskoj upravi podnesu prijavu za plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građana, podsećaju poreznici.

Istovremeno obavezu da po ovom osnovu izmire dug državi imaju i stranci, kao i naši radnici koji rade u srpskim firmama u inostranstvu, a koji su tokom 2006. godine poneli kući više od 1,9 miliona dinara.  

U prihode koji podležu ovom godišnjem oporezivanju spada godišnji zbir svih zarada, prihoda od samostalne delatnosti, autorskih i  srodnih prava, nepokretnosti, davanja u zakup pokretnih stvari, povremeni i privremeni poslovi, primanja upravnih i nadzornih odbora, poslanika i odbornika.

Dohotkom se, u smislu godišnjeg poreza na dohodak građana, ne smatraju prihodi od dividende, udela u dobiti, kapitalni dobici i prihodi od igara na sreću. Dohodak za oporezivanje čini razlika između ostvarenog dohotka i neoporezivog iznosa.

Osnovica godišnjeg poreza na dohodak građana je oporezivi dohodak, koji čini razlika između dohotka za oporezivanje i ličnih odbitaka koji iznose za poreskog obveznika - 40 odsto od prosečne godišnje zarade, odnosno 152.376 dinara, a za izdržavanog člana porodice - 15 procenata od prosečne godišnje zarade, odnosno 57.141 dinara.

Ukupan iznos ličnih odbitaka ne može biti veći od 50 procenata dohotka za oporezivanje. Ako su dva ili više članova porodice obveznici godišnjeg poreza na dohodak građana, odbitak za izdržavane članove porodice može ostvariti samo jedan.

U Poreskoj upravi podsećaju da 15. marta obveznici neće odmah platiti porez, već samo podneti poresku prijavu, kako bi im Poreska uprava naknadno na kuću slala izveštaj o tome koliku obavezu moraju da izmire.

Penzioneri ne moraju da brinu, jer ne potpadaju pod ovu grupu obveznika, osim ako nisu kroz honorare ili rente zaradili više od 1,42 miliona dinara. U godišnji dohodak ne ulazi ni novac dobijen od prodaje akcija, jer one imaju tretman imovine i podležu porezu na prenos apsolutnih prava i porezu na kapitalnu dobit.

Porez se, objašnjavaju u Poreskoj upravi, plaća samo na sumu koja preostane kada se izuzme limit od 1.142.820 dinara. Na ostatak ide umanjenje od 50 odsto po osnovu olakšica na lično ime i izdržavanih članova porodice. Maksimalna olakšica na lično ime je 152.376 dinara, a po svakom članu porodice još po 57.141 dinar. Pri tom zbir tih olakšica ne može da bude veći od polovine ukupne poreske osnovice.

Stopa od 10 odsto primenjuje se na iznos dohotka za oporezivanje do šestostruke prosečne godišnje zarade - 2.285.640 dinara, dok se preko tog iznosa primenjuje stopa od 15 procenata.

Kazne za nepodnošenje poreske prijave idu od 500 do 10.000 dinara. Uz to po osnovu prekršaja za pokušaj utaje poreza ide novčana kazna u iznosu od dvostruke do desetostruke vrednosti poreza. Ukoliko je osnovni poreski dug veći od 100.000 dinara uslediće krivična prijava za pokušaj utaje, a tu je predviđena zatvorska kazna do tri godine.      
Branislav Maričić, zadužen za odnose s javnošću u Poreskoj upravi, podseća da uprava može poreskom obvezniku, na njegov pismeni zahtev, podnet pre isteka roka za podnošenje poreske prijave, da odobri produženje roka iz opravdanih razloga - bolesti, odsustvovanja iz zemlje, nesrećnog slučaja ili elementarne nepogode većih razmera, najduže za šest meseci od dana isteka zakonskog roka za podnošenje prijave.

Ako je istekao zakonski rok za podnošenje poreske prijave i zahtev je odbijen, poreska prijava se mora podneti u roku od pet dana od dana dostavljanja zaključka o odbijanju. Protiv zaključka nije dozvoljena žalba, zaključuje Maričić.