Порези на доходак - још сутра

Запослени који су током прошле године месечно зарађивали око 96.000 динара што је за целу 2006. више од 1.142.820 или 14.285 евра у обавези су да до сутра Пореској управи поднесу пријаву за плаћање годишњег пореза на доходак грађана, подсећају порезници.

Истовремено обавезу да по овом основу измире дуг држави имају и странци, као и наши радници који раде у српским фирмама у иностранству, а који су током 2006. године понели кући више од 1,9 милиона динара.  

У приходе који подлежу овом годишњем опорезивању спада годишњи збир свих зарада, прихода од самосталне делатности, ауторских и  сродних права, непокретности, давања у закуп покретних ствари, повремени и привремени послови, примања управних и надзорних одбора, посланика и одборника.

Дохотком се, у смислу годишњег пореза на доходак грађана, не сматрају приходи од дивиденде, удела у добити, капитални добици и приходи од игара на срећу. Доходак за опорезивање чини разлика између оствареног дохотка и неопорезивог износа.

Основица годишњег пореза на доходак грађана је опорезиви доходак, који чини разлика између дохотка за опорезивање и личних одбитака који износе за пореског обвезника - 40 одсто од просечне годишње зараде, односно 152.376 динара, a за издржаваног члана породице - 15 процената од просечне годишње зараде, односно 57.141 динара.

Укупан износ личних одбитака не може бити већи од 50 процената дохотка за опорезивање. Ако су два или више чланова породице обвезници годишњег пореза на доходак грађана, одбитак за издржаване чланове породице може остварити само један.

У Пореској управи подсећају да 15. марта обвезници неће одмах платити порез, већ само поднети пореску пријаву, како би им Пореска управа накнадно на кућу слала извештај о томе колику обавезу морају да измире.

Пензионери не морају да брину, јер не потпадају под ову групу обвезника, осим ако нису кроз хонораре или ренте зарадили више од 1,42 милиона динара. У годишњи доходак не улази ни новац добијен од продаје акција, јер оне имају третман имовине и подлежу порезу на пренос апсолутних права и порезу на капиталну добит.

Порез се, објашњавају у Пореској управи, плаћа само на суму која преостане када се изузме лимит од 1.142.820 динара. На остатак иде умањење од 50 одсто по основу олакшица на лично име и издржаваних чланова породице. Максимална олакшица на лично име је 152.376 динара, а по сваком члану породице још по 57.141 динар. При том збир тих олакшица не може да буде већи од половине укупне пореске основице.

Стопа од 10 одсто примењује се на износ дохотка за опорезивање до шестоструке просечне годишње зараде - 2.285.640 динара, док се преко тог износа примењује стопа од 15 процената.

Казне за неподношење пореске пријаве иду од 500 до 10.000 динара. Уз то по основу прекршаја за покушај утаје пореза иде новчана казна у износу од двоструке до десетоструке вредности пореза. Уколико је основни порески дуг већи од 100.000 динара уследиће кривична пријава за покушај утаје, а ту је предвиђена затворска казна до три године.      
Бранислав Маричић, задужен за односе с јавношћу у Пореској управи, подсећа да управа може пореском обвезнику, на његов писмени захтев, поднет пре истека рока за подношење пореске пријаве, да одобри продужење рока из оправданих разлога - болести, одсуствовања из земље, несрећног случаја или елементарне непогоде већих размера, најдуже за шест месеци од дана истека законског рока за подношење пријаве.

Ако је истекао законски рок за подношење пореске пријаве и захтев је одбијен, пореска пријава се мора поднети у року од пет дана од дана достављања закључка о одбијању. Против закључка није дозвољена жалба, закључује Маричић.