Suše će biti sve duže

U poslednjih stotinu godina, prosečna temperatura u Srbiji je porasla za 0,6 stepeni, a protok vode u rekama koje teku isključivo našom zemljom opao je čak za 30 odsto. Količina vode u tokovima koji u Srbiji ne nastaju, već samo kroz nju prolaze, smanjila se u tom periodu za 10 odsto. Kako bi se raspoloživim vodama počelo pametno i održivo da se upravlja, što podrazumeva da se one što više koriste, a da se u tokove vrati dovoljno za njihovu obnovu, kao i da se ublaže nepovoljni efekti klimatskih promena na reke, neophodna su ulaganja od čak 10 milijardi evra. Mada se klima srazmerno sporo menja, vremena da se te investicije pokrenu nema napretek, jer poplave su nas tukle prethodnih godina, a ovog leta suša nas je dotukla. I to je tek početak, jer najverovatniji scenario promene klima predviđa da će temperatura nastaviti da raste i suše će biti sve duže, ali periodično će nas pogađati i žestoke poplave, rečeno je juče na skupu „Klimatske promene i njihov uticaj na vodne resurse”, održanom u prostorijama Udruženja „Milutin Milanković”.

Ako je za utehu, protivno uvreženom mišljenju, kvalitet naših voda nije sve gori. On, zapravo, stagnira ili se možda i malo popravio, naveo je Dejan Dimkić, iz Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi”. Nažalost, na tome pre svega valja zahvaliti propadanju srpske industrije. Da nam privreda nije kolabirala, situacija bi svakako bila drugačija, jer čak ni većina srpskih gradova još nema pogone za prečišćavanje otpadnih voda iz kanalizacije. Nivo kvaliteta koji smo zadržali nije za pohvalu jer, primera radi, uzoraka vode koji su bili nezadovoljavajućeg kvaliteta pre pet godina je bilo 11 odsto.

– Zagađena voda nije resurs. Za dobre vodne resurse morate imati i količinu i kvalitet. Na kvalitet tranzitnih voda, koje predstavljaju oko 90 odsto tokova u Srbiji, ne možemo uticati. Savom i Dunavom su nam dolazile naftne mrlje, a u Tisi smo imali pomore ribe, visok nivo arsena... – objašnjava profesor Stevan Prohaska, sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.

Čini se kao da ni na kvalitet domicilnih voda ne uspevamo da utičemo. Jer, užasno stanje Velike Morave je odavno poznato a ništa se ne preduzima da se ono popravi. Ni drugu komponentu istinskog resursa, količinu, ne umemo da iskoristimo. Sliv Drine je jedan od najbogatijih vodnih resursa na Balkanu, napominje profesor Prohaska, ali upotrebljavamo jedva 13 odsto njegovog potencijala. A trebalo bi da najzad obezbedimo postojano snabdevanje vodom krajeva koji njome oskudevaju, poput, u prvom redu, Vojvodine.

– Količina vode u rekama, pre svega, zavisi od prirodnih faktora. Na domicilnim tokovima padavina je manje, a temperatura u Srbiji raste. Nije nužno da dođe do suše da bi se količina vode smanjila. Što je toplije, veće su potrebe celokupnog živog sveta za vodom, nije čovek jedini koji više pije kad je vruće. Ako kanalizacija nije dovedena u red, ukoliko se građani moraju ispomagati septičkim jamama, usput će se izgubiti više od 20 odsto. A u Srbiji je kanalizacionom mrežom pokriveno tek oko polovine stanovništva – objašnjava Dimkić.

V. Vukasović