Nestašice lekova ipak ima

Izabranom lekaru u Domu zdravlja „Vračar”, dr Milici Nikolić-Urošević svakoga dana vrati se po nekoliko pacijenata koji su kod nje bili prethodnog dana, jer nisu našli lekove, pa traže novi recept i odgovarajuće zamene.

– Lekari u domovima zdravlja su informisani kojih lekova nema, zahvaljujući saradnji sa državnim apotekama, a primetno je da mnogi nedostaju. Za njih se onda traži paralelni lek i to oduzima mnogo vremena. Kada nema paralele, procenjujem koji ću lek da propišem, s obzirom na zdravstveno stanje pacijenta. To znači ponovni pregled pacijenta i otvaranje dokumentacije da bi se našao odgovarajući lek – priča za „Politiku” doktorka Nikolić-Urošević.

Iako direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), profesor dr Aleksandar Vuksanović tvrdi da nema razloga za nestašicu lekova, mnogih medikamenata ipak nema. Spisak lekova koji nedostaju a koji objavljujemo, odnosi se samo na one lekove koji Beograđani podižu sami na recept, ali ne i na lekove kojih nema u bolnicama. Problem je što niko nije zadužen da vodi evidenciju svih lekova koji nedostaju na području cele Srbije i to po jasnim kriterijumima – koliko dugo nedostaju i po kom režimu se izdaju.

Da normalizacija tržišta lekova zavisi od mera vlade, pre svega u donošenju uredbe kojom bi se korigovao kurs evra prema dinaru, jer i dalje se cene lekova obračunavaju prema kursu od 99,30 dinara za evro iz juna prošle godine, poručuju i proizvođači lekova i veledrogeristi.

Domaći i strani proizvođači lekova, po svemu sudeći, odustaće od protokola koji su sklopili sa RFZO, a po kome su sve svoje lekove davali sa 10 odsto popusta da bi time pomogli konsolidaciju RFZO.

– U 2012. godini mi smo dali već više od 10 odsto popusta i smatramo da bi bilo korektno da nam RFZO olakša ovu situaciju i da nas zvanično obaveste da smo oslobođeni protokola u ovoj godini – kaže za „Politiku” Bojan Trkulja, direktor Udruženja „Inovija”, koji okuplja 17 inostranih farmaceutskih kompanija koje posluju u Srbiji.

Direktor RFZO dr Vuksanović, podseća da je samo jedna kompanija zvanično obavestila fond da namerava da povuče potpis sa potpisanog protokola, kojim bi i tokom 2012. godine svoje lekove davala po ceni nižoj za 10 odsto.

– Smatram da je fond već pokazao dobru volju prema proizvođačima lekova time što je svojim poslovanjem omogućio da industrija dobija redovne uplate, čak u većem obimu od onog kojem su se nadali i da imaju sigurnost u poslovanju, jer RFZO je prošlu godinu završio sa manjim dugom od onog koji sam nasledio. Industrija ima mnogo razloga da bude zadovoljna – mi smo 5. septembra platili celu prvu polovinu septembarskih dugovanja za lekove koje se troše u bolnicama. Kurs će biti vrlo brzo korigovan i ne vidim razlog za žurbu kada je reč o ovakvoj odluci – kaže direktor RFZO.

Direktor „Inovije” kaže da u ovom času odluka o isporučivanju lekova po kursu koji sada važi više nije u beogradskim predstavništvima nego u centralama velikim farmaceutskih kompanija.

– Ako ste primorani da devet meseci poslujete sa velikim gubicima u kursu, logično je da neko u centrali inovativnih kompanija kaže da to više nije isplativo. Mi u ovom trenutku i dalje isporučujemo sve lekove – kaže Trkulja, dodajući da ako uskoro ne dođe do obećanih rešenja, najgore što može da se desi je da inostrane kompanije počnu da obaveštavaju Agenciju za lekove i Ministarstvo zdravlja da više nisu u mogućnosti da ovde posluju i da su u obavezi da još samo šest meseci isporučuju određene medikamente.

Miomir Nikolić, predsednik grupacije veledrogerista pri Privrednoj komori Srbije, kratko je za naš list rekao da su „pregovori sa Ministarstvom zdravlja u toku i da se traže zajednička rešenja”.

– Činimo sve da ne bude nestašica, ali stanje u kom se nalazi domaća farmaceutska industrija je dugoročno gledano neodrživo. Prvo tražimo da se reši pitanje starih dugova, i čekamo podatak koliko je u rebalansu budžeta predviđeno za pokrivanje troškova za lekove. Teško je prognozirati šta će i kako biti – kaže Nikolić.