Несташице лекова ипак има

Изабраном лекару у Дому здравља „Врачар”, др Милици Николић-Урошевић свакога дана врати се по неколико пацијената који су код ње били претходног дана, јер нису нашли лекове, па траже нови рецепт и одговарајуће замене.

– Лекари у домовима здравља су информисани којих лекова нема, захваљујући сарадњи са државним апотекама, а приметно је да многи недостају. За њих се онда тражи паралелни лек и то одузима много времена. Када нема паралеле, процењујем који ћу лек да пропишем, с обзиром на здравствено стање пацијента. То значи поновни преглед пацијента и отварање документације да би се нашао одговарајући лек – прича за „Политику” докторка Николић-Урошевић.

Иако директор Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО), професор др Александар Вуксановић тврди да нема разлога за несташицу лекова, многих медикамената ипак нема. Списак лекова који недостају а који објављујемо, односи се само на оне лекове који Београђани подижу сами на рецепт, али не и на лекове којих нема у болницама. Проблем је што нико није задужен да води евиденцију свих лекова који недостају на подручју целе Србије и то по јасним критеријумима – колико дуго недостају и по ком режиму се издају.

Да нормализација тржишта лекова зависи од мера владе, пре свега у доношењу уредбе којом би се кориговао курс евра према динару, јер и даље се цене лекова обрачунавају према курсу од 99,30 динара за евро из јуна прошле године, поручују и произвођачи лекова и веледрогеристи.

Домаћи и страни произвођачи лекова, по свему судећи, одустаће од протокола који су склопили са РФЗО, а по коме су све своје лекове давали са 10 одсто попуста да би тиме помогли консолидацију РФЗО.

– У 2012. години ми смо дали већ више од 10 одсто попуста и сматрамо да би било коректно да нам РФЗО олакша ову ситуацију и да нас званично обавесте да смо ослобођени протокола у овој години – каже за „Политику” Бојан Тркуља, директор Удружења „Иновија”, који окупља 17 иностраних фармацеутских компанија које послују у Србији.

Директор РФЗО др Вуксановић, подсећа да је само једна компанија званично обавестила фонд да намерава да повуче потпис са потписаног протокола, којим би и током 2012. године своје лекове давала по цени нижој за 10 одсто.

– Сматрам да је фонд већ показао добру вољу према произвођачима лекова тиме што је својим пословањем омогућио да индустрија добија редовне уплате, чак у већем обиму од оног којем су се надали и да имају сигурност у пословању, јер РФЗО је прошлу годину завршио са мањим дугом од оног који сам наследио. Индустрија има много разлога да буде задовољна – ми смо 5. септембра платили целу прву половину септембарских дуговања за лекове које се троше у болницама. Курс ће бити врло брзо коригован и не видим разлог за журбу када је реч о оваквој одлуци – каже директор РФЗО.

Директор „Иновије” каже да у овом часу одлука о испоручивању лекова по курсу који сада важи више није у београдским представништвима него у централама великим фармацеутских компанија.

– Ако сте приморани да девет месеци послујете са великим губицима у курсу, логично је да неко у централи иновативних компанија каже да то више није исплативо. Ми у овом тренутку и даље испоручујемо све лекове – каже Тркуља, додајући да ако ускоро не дође до обећаних решења, најгоре што може да се деси је да иностране компаније почну да обавештавају Агенцију за лекове и Министарство здравља да више нису у могућности да овде послују и да су у обавези да још само шест месеци испоручују одређене медикаменте.

Миомир Николић, председник групације веледрогериста при Привредној комори Србије, кратко је за наш лист рекао да су „преговори са Министарством здравља у току и да се траже заједничка решења”.

– Чинимо све да не буде несташица, али стање у ком се налази домаћа фармацеутска индустрија је дугорочно гледано неодрживо. Прво тражимо да се реши питање старих дугова, и чекамо податак колико је у ребалансу буџета предвиђено за покривање трошкова за лекове. Тешко је прогнозирати шта ће и како бити – каже Николић.