Paraolimpijski pokret – više od sporta

Britanci su izuzetno ponosni što su bili domaćini Paraolimpijskih igara, jer i potiču od njih. Direktan su nastavak takozvanih Stouk-mendevilskih igara, koje je 1948, u vreme Olimpijskih igara u Londonu, osnovao prof. dr Ludvig Gutman, Jevrejin, koji je 1939. emigrirao iz nacističke Nemačke.

On je ovo takmičenje priredio da bi olakšao rehabilitaciju britanskih veterana iz Drugog svetskog rata, koji su zbog ranjavanja u glavu bili privezani za invalidska kolica. Te igre su se odražavale svake godine, 1952. su postale međunarodne, a u paraolimpijske su prerasle 1960. u Rimu, koji je te godine bio i domaćin Olimpijskih igara.

Od tada se njihov značaj povećava, ali suština ostaje ista. O potrebi da se osobe s invaliditetom bave sportom lekar naše paraolimpijske reprezentacije primarijus dr Rade Babović, doktor medicinskih nauka, sa Klinike za rehabilataciju „Dr Miroslav Zotović” u Beogradu, kaže:

– Kroz bavljenje sportom omogućava se osobama s invaliditetom da poboljšaju svoje fizičko i funkcionalno stanje, skrate vreme rehabilitacije i brže se vrate svojim porodicama, na radno mesto i tako dalje. Jednom rečju, socijalizacija se odvija uspešnije. Zato se rekreativni ili aktivno bavljenje sportom preporučuje takvim osobama kao jedna vrsta terapije. Na taj način se postiže i velika ušteda, jer umesto da leže u bolnicama, što košta, oni se bave sportom, sami vode brigu o sebi, pa ima sve više primera da zasnivaju porodicu, imaju decu, a, eto, kao vrhunski sportisti postaju i poznati u javnosti.

Dr Babović nije slučajno u Paraolimpijskom komitetu Srbije, jer se i na radnom mestu bavi time. Kroz primere iz sporta vidi kako ljudi, koji su do juče zbog nekog fizičkog nedostatka videli svoju budućnost isključivo kao crnu, sada sasvim drugačije žive.

– Naš glavni cilj je da osobe s invaliditetom ne klonu duhom, da shvate da se život nastavlja i da mogu mnogo da postignu. Paraolimpijci su odličan primer za sve. U Londonu nije bilo ozbiljnijih povreda, jer su došli dobro pripremljeni. Nadam se da će ovi njihovi odlični rezultati podstaći širenje paraolimpijskog pokreta kod nas, jer ne moraju svi da budu vrhunski sportisti, ali bavljenje sportom će im i te kako pomoći, – kaže prim. dr Babović.

Zaista, na Paraolimpijskim igrama u Londonu je bilo toliko optimizma, toliko strasti na takmičenjima, toliko sportskog duha da je to više odisalo na festival, nego na susrete ljudi o koje se sudbina ogrešila.