Bara koja sanja jezero

Pančevo – Za Pančevce prošla je još jedna sezona kupanja sa poraznim izveštajima regionalnog Zavoda za javno zdravlje. Voda u Dunavu i Tamišu nije bila za kupanje, a sanitarne kriterijume u gradu sa 75 hiljada stanovnika, od svih stajaćih i tekućih voda, zadovoljila je samo ona u majušnom bazenu kojeg se stide i plivači početnici.

Predstavnici mesnih zajednica „Mladost”, „Tesla” i „Kotež” prošle su nedelje zatražili prijem kod Andreja Dimitrijevića, direktora gradske Direkcije za izgradnju, sa namerom da ga upoznaju da grad već decenijama kuje planove da za relativno male pare, od bare Peskana, udaljene ne više od kilometra od centra grada, izgradi jezero. Sam Dimitrijević, novi direktor Direkcije, inače Zemunac, javno je pozvao Pančevce da mu se obrate sa idejama koje imaju. Građani su odlučili da ga upoznaju sa projektom za koji možda ne zna.

Slobodan Opačić, jedan od inicijatora sastanka kaže da bi valjalo direktora, koji je na početku svog mandata mnogo obećao, podsetiti da u državi valjda nema grada koji bi uz manje ulaganja mogao doći do toliko potrebnog objekta, uz to na sjajnoj lokaciji, a da se, posle svega što se dogodilo pre deceniju, o svemu danas u Pančevu ćuti.

Iako je sastanak sa direktorom Direkcije prošlog petka bio zakazan, morao je zbog zauzetosti Dimitrijevića biti odložen. Građani su ostavili njegovoj sekretarici dokumentaciju o sudbini lepog ali zaboravljenog projekta, dobivši obećanje direktora da će im se svakako javiti čim bude imao vremena.

A priča o velikoj bari Peskani zaista je čudna i niko ne može da objasni zašto je zaboravljena u gradu koji vapi za višenamenskom vodenom površinom, pogotovo ako se zna da se gradski oci Pančeva godinama hvale da ovdašnja lokalna samouprava raspolaže jednim od najvećih budžeta.

Prva važna i obavezujuća odluka pala je na sastanku „gradske vlade”, tadašnjeg Izvršnog odbora, 7. septembra 2001. Odlučeno je da se „prebiju” dugovanja sa jednim značajnim trgovinskim lancem, koji će umesto da plati 600 hiljada dinara za opremanje građevinskog zemljišta na kojem gradi diskont, izvršiti radove na Peskani, tako da se „jezero dovede u funkcionalno stanje za sportsko-rekreativne aktivnosti”.

Predstavnici triju mesnih zajednica koji o ovome imaju kompletnu dokumentaciju tvrde da je tadašnji direktor Direkcije za uređenje grada odbio to da učini, tražeći novac, a odbijajući trampu. Tako je propao prvi ozbiljni pokušaj da se leglo komaraca privede lepšoj nameni. U međuvremenu sudbina Peskane postala je povod za lokalne filijale političkih stranaka da demonstriraju svoju brigu za sudbinu ovog projekta, a onda su, iznenada i iz neznanog razloga, i one o tome zaćutale.

Direkcija je ipak jula 2002. raspisala konkurs za idejno rešenje uređenja sportsko-rekreativnog centra Peskana. Usvojen je predlog beogradske firme „Energoplan” koja je garantovala da se ono što su zamislili može realizovati za sedam meseci i tadašnjih 52 miliona dinara. Jezero bi bilo 13 puta veće od jedinog pančevačkog bazena, imalo bi 26 puta više vode, a sve bi se uz razumnu cenu ulaznica isplatilo za osam do deset godina. Na promociji projekta, učinjenoj decembra 2002. rečeno je još da je ovo odlično rešenje, jer bi nasipanje bare, kao drugo rešenje za uklanjanje rugla, koštalo 50 miliona dinara.

Zainteresovani građani koji su sakupili svu dokumentaciju o sudbini Peskane raspolažu još podatkom da je planirana izrada glavnog projekta i da je jedne godine za to izdvojen i novac budžetom, ali nisu sigurni da je to i realizovano. A onda je usledio desetogodišnji muk. U međuvremenu, kažu, jezero je dobilo susedno Kačarevo uz svesrdnu pomoć grada, a o izgradnji pančevačkog sportsko-rekreativnog centra Peskana svi i dalje uporno ćute, kažu građani koji su posetili dopisništvo „Politike”.

Miodrag Šašić