Železnički boj za Kosmet

"Železnice Srbije" na Kosmetu poseduju imovinu vrednu 206,6 miliona evra.
To je knjigovodstvena vrednost infrastrukture i voznih sredstava i ona je, prema rečima Milanka Šarančića, generalnog direktora "Železnica Srbije", višestruko niža od tržišne vrednosti.
Jer, primera radi, u realnu vrednost bi trebalo da uđu i pozamašna sredstva utrošena u kapitalne remonte pruga i stanica samo tokom devedesetih godina.  
– Železnička stanica u Kosovom Polju je 1983. godine, kada je i puštena u rad, najsavremenije opremljena. U njoj se nalaze i centar za daljinsko upravljanje telekomunikacionom mrežom i lokomotivski depo sa tri hale i pratećim postrojenjima za održavanje lokomotiva – objašnjava Šarančić.

Imovina "Železnica Srbije" na Kosovu i Metohiji,  uključuje i 330 kilometara pruga, 33 železničke stanice, 19 dizel-lokomotiva, 15 dizel-motornih vozova, 570 teretnih i 45 putničkih vagona kao i jedan specijalni pomoćni voz za snimanje i popravku pruga. Ta sredstva uključena su u knjigovodstvenu vrednost, dok  u realnu, tržišnu vrednost treba da uđe i šteta kao i propušteni prihodi od 1999. godine do danas. Te stavke se, prema procenama "Železnica Srbije", mere stotinama miliona evra. Za tačne podatke trebalo bi upitati "Unmik železnicu" koja na području Kosova i Metohije organizuje i održava saobraćaj na imovini i infrastrukturi "Železnica Srbije".

– Upravni odbor Kosovsko-poverilačke agencije je u leto 2005. godine doneo odluku da se "Unmik železnice" transformišu u deoničarsko društvo "Kosovske železnice", koje će preuzeti celokupnu imovinu "Železnica Srbije" u južnoj pokrajini, i na njenoj teritoriji organizovati železnički saobraćaj. Tada je najavljena i privatizacija tog preduzeća, a istovremeno su započele intenzivne aktivnosti "Unmik železnica" u nastojanju da se one priključe međunarodnim železničkim organizacijama – kaže naš sagovornik.

Te aktivnosti pratila je finansijska podrška Evropske agencije za rekonstrukciju, kao i drugih delova Unmika, kao donatora. Međutim, upornim zalaganjem "Železnica Srbije", ta inicijativa već dve godine ne daje rezultate priželjkivane u Prištini. Naša železnica takođe odbija da razmatra bilo kakav akt u kojem se spominju "Kosovske železnice", jer jedini međunarodno prepoznatljivi partner za razgovore jeste "Unmik železnica" kao privremeni upravni organ Ujedinjenih nacija.

– Naš strateški cilj je da povratimo imovinu na Kosovu i Metohiji. Takođe, da na posao vratimo i 467 železničara koji trenutno žive na Kosmetu. Osim toga, da za početak uspostavimo železnički saobraćaj između stanica Lešak i Zvečan na severu pokrajine. Maja 2005. postignuta je saglasnost sa Unmikom i "Unmik železnicom", ali se još nisu stekli uslovi za realizaciju tog cilja – napominje Milanko Šarančić.

Bez obzira na to što već sedam godina ne upravljaju infrastrukturom koju je uzurpirao Unmik, "Železnice Srbije" i dalje uredno izmiruju obaveze prema stranim kreditorima na osnovu zaduženja bivšeg Železničko-transportnog preduzeća "Priština". To su dva zajma od oko 33,2 miliona dolara Svetskoj banci, Pariskom klubu poverilaca – 4,2 miliona kanadskih dolara, a "Eurofimi" su do kraja 2005. godine isplaćene obaveze od 1,6 miliona švajcarskih franaka. U aprilu za naplatu dospeva još oko 5,5 miliona švajcarskih franaka. Tome treba dodati 200.000 evra za učešće u radu i članarine kod međunarodnih železničkih organizacija.