Железнички бој за Космет

"Железнице Србије" на Космету поседују имовину вредну 206,6 милиона евра.
То је књиговодствена вредност инфраструктуре и возних средстава и она је, према речима Миланка Шаранчића, генералног директора "Железница Србије", вишеструко нижа од тржишне вредности.
Јер, примера ради, у реалну вредност би требало да уђу и позамашна средства утрошена у капиталне ремонте пруга и станица само током деведесетих година.  
– Железничка станица у Косовом Пољу је 1983. године, када је и пуштена у рад, најсавременије опремљена. У њој се налазе и центар за даљинско управљање телекомуникационом мрежом и локомотивски депо са три хале и пратећим постројењима за одржавање локомотива – објашњава Шаранчић.

Имовина "Железница Србије" на Косову и Метохији,  укључује и 330 километара пруга, 33 железничке станице, 19 дизел-локомотива, 15 дизел-моторних возова, 570 теретних и 45 путничких вагона као и један специјални помоћни воз за снимање и поправку пруга. Та средства укључена су у књиговодствену вредност, док  у реалну, тржишну вредност треба да уђе и штета као и пропуштени приходи од 1999. године до данас. Те ставке се, према проценама "Железница Србије", мере стотинама милиона евра. За тачне податке требало би упитати "Унмик железницу" која на подручју Косова и Метохије организује и одржава саобраћај на имовини и инфраструктури "Железница Србије".

– Управни одбор Косовско-поверилачке агенције је у лето 2005. године донео одлуку да се "Унмик железнице" трансформишу у деоничарско друштво "Косовске железнице", које ће преузети целокупну имовину "Железница Србије" у јужној покрајини, и на њеној територији организовати железнички саобраћај. Тада је најављена и приватизација тог предузећа, а истовремено су започеле интензивне активности "Унмик железница" у настојању да се оне прикључе међународним железничким организацијама – каже наш саговорник.

Те активности пратила је финансијска подршка Европске агенције за реконструкцију, као и других делова Унмика, као донатора. Међутим, упорним залагањем "Железница Србије", та иницијатива већ две године не даје резултате прижељкиване у Приштини. Наша железница такође одбија да разматра било какав акт у којем се спомињу "Косовске железнице", јер једини међународно препознатљиви партнер за разговоре јесте "Унмик железница" као привремени управни орган Уједињених нација.

– Наш стратешки циљ је да повратимо имовину на Косову и Метохији. Такође, да на посао вратимо и 467 железничара који тренутно живе на Космету. Осим тога, да за почетак успоставимо железнички саобраћај између станица Лешак и Звечан на северу покрајине. Маја 2005. постигнута је сагласност са Унмиком и "Унмик железницом", али се још нису стекли услови за реализацију тог циља – напомиње Миланко Шаранчић.

Без обзира на то што већ седам година не управљају инфраструктуром коју је узурпирао Унмик, "Железнице Србије" и даље уредно измирују обавезе према страним кредиторима на основу задужења бившег Железничко-транспортног предузећа "Приштина". То су два зајма од око 33,2 милиона долара Светској банци, Париском клубу поверилаца – 4,2 милиона канадских долара, а "Еурофими" су до краја 2005. године исплаћене обавезе од 1,6 милиона швајцарских франака. У априлу за наплату доспева још око 5,5 милиона швајцарских франака. Томе треба додати 200.000 евра за учешће у раду и чланарине код међународних железничких организација.