Kiparski talas

Kiparski talas ponovo je zapljusnuo Srbiju i na površinu izbacio zakopani "ćup". Doduše, ćup je  prazan, ali je važno da je podsetio na nestale milijarde, koje kao da su bile zaboravljene i oproštene, da bi o srpskim parama koje i dalje odlaze na poreski raj ovog puta prst uprli OEBS i američki Stejt department. Možda je to poguralo nekoliko optužnica koje su upravo podignute zbog novca iznošenog na Kipar pre oktobarskih promena.

Ali, mnogo je onih koji sada kupuju preduzeća u Srbiji parama čije se poreklo (ne) zna.

Da li je milijarda evra koja je otišla iz zemlje 2005. bio "prljav" ili čist novac verovatno je teško dokazati, ali je to sigurno bio način da naši biznismeni izbegnu plaćanje poreza u trouglu Srbija–Kipar–neka treća zemlja iz koje se uvozila roba. Odgovor od nadležnih bi trebalo da se dobije tokom iduće nedelje. Do sada je ustanovljeno, kako nezvanično saznajemo, da je oko 600 miliona dolara otišlo za kupovinu nafte iz Rusije. Ostalim novcem je plaćana druga roba i usluge, a koje, utvrdiće  naknadna analiza.

Izvesno je da u zakulisnim finansijskim transakcijama važnu ulogu imaju ofšor i fantomske firme. Dok poreski rajevi oslobađaju od visokih poreza, "fantomi"se osnivaju radi utaje poreza u zemlji.

Fantomskim firmama, koje je pre više od decenije prvi otkrio naš list, teško je ući u trag. Tokom prošle godine podignute su dve optužnice za organizovanu kriminalnu grupu koja je imala četiri "peračke" firme. Kako za naš list kažu iz MUP-a Srbije zaduženi za sprečavanje organizovanog finansijskog kriminala, njihovi klijenti su bili mnogobrojni, čak više od 500 preduzeća iz čitave Srbije. Te legalne firme su koristile usluge "perača" i za to plaćale proviziju koja se kreće između tri i pet odsto. Za taj "danak" regularnim firmama je omogućeno nekoliko pogodnosti. Najpre, poreska utaja jer su one papirima "pokrivale" robu kupljenu i prodatu na crno. Zatim, kroz nepostojeći promet robe i usluga, one su izvlačile "keš" koji su potom koristile za – korupciju.

Nezakonito stečen novac se, međutim, ne ulaže direktno jer bi se tako otkrilo njegovo poreklo. Umesto toga "prljave" pare se iskoriste kao depozit za dobijanje kredita za kupovinu, recimo, preduzeća ili neke druge nekretnine.

Na prvi pogled, to je normalno ulaganje poštenog biznismena. Međutim, iza toga može stajati više načina legalizovanja nelegalnog, prljavog novca. Jedan od njih je da se kupe hartije od vrednosti koje će odneti u banku i založiti kao obezbeđenje, takođe za dobijanje kredita. Time je novac već odvojen od njegovog nezakonitog porekla i ubačen u legalne finansijske tokove.

Novac se tako preliva iz jednog oblika u drugi –  u gotovinu, hartije, ili nekretnine i tako može promeniti više "likova". A ako između prvog i, na primer, petog oblika prođe nekoliko godina, pa još i ako pređe nekoliko granica, teško je ući u njegov trag.