Кипарски талас

Кипарски талас поново је запљуснуо Србију и на површину избацио закопани "ћуп". Додуше, ћуп је  празан, али је важно да је подсетио на нестале милијарде, које као да су биле заборављене и опроштене, да би о српским парама које и даље одлазе на порески рај овог пута прст упрли ОЕБС и амерички Стејт департмент. Можда је то погурало неколико оптужница које су управо подигнуте због новца изношеног на Кипар пре октобарских промена.

Али, много је оних који сада купују предузећа у Србији парама чије се порекло (не) зна.

Да ли је милијарда евра која је отишла из земље 2005. био "прљав" или чист новац вероватно је тешко доказати, али је то сигурно био начин да наши бизнисмени избегну плаћање пореза у троуглу Србија–Кипар–нека трећа земља из које се увозила роба. Одговор од надлежних би требало да се добије током идуће недеље. До сада је установљено, како незванично сазнајемо, да је око 600 милиона долара отишло за куповину нафте из Русије. Осталим новцем је плаћана друга роба и услуге, а које, утврдиће  накнадна анализа.

Извесно је да у закулисним финансијским трансакцијама важну улогу имају офшор и фантомске фирме. Док порески рајеви ослобађају од високих пореза, "фантоми"се оснивају ради утаје пореза у земљи.

Фантомским фирмама, које је пре више од деценије први открио наш лист, тешко је ући у траг. Током прошле године подигнуте су две оптужнице за организовану криминалну групу која је имала четири "перачке" фирме. Како за наш лист кажу из МУП-а Србије задужени за спречавање организованог финансијског криминала, њихови клијенти су били многобројни, чак више од 500 предузећа из читаве Србије. Те легалне фирме су користиле услуге "перача" и за то плаћале провизију која се креће између три и пет одсто. За тај "данак" регуларним фирмама је омогућено неколико погодности. Најпре, пореска утаја јер су оне папирима "покривале" робу купљену и продату на црно. Затим, кроз непостојећи промет робе и услуга, оне су извлачиле "кеш" који су потом користиле за – корупцију.

Незаконито стечен новац се, међутим, не улаже директно јер би се тако открило његово порекло. Уместо тога "прљаве" паре се искористе као депозит за добијање кредита за куповину, рецимо, предузећа или неке друге некретнине.

На први поглед, то је нормално улагање поштеног бизнисмена. Међутим, иза тога може стајати више начина легализовања нелегалног, прљавог новца. Један од њих је да се купе хартије од вредности које ће однети у банку и заложити као обезбеђење, такође за добијање кредита. Тиме је новац већ одвојен од његовог незаконитог порекла и убачен у легалне финансијске токове.

Новац се тако прелива из једног облика у други –  у готовину, хартије, или некретнине и тако може променити више "ликова". А ако између првог и, на пример, петог облика прође неколико година, па још и ако пређе неколико граница, тешко је ући у његов траг.