Školovan za pozorište

Pet godina od smrti dramskog umetnika Danila Bate Stojkovića navršava se danas. Godišnjica će biti obeležena večeras u 18 časova u "Zvezdara teatru". Tim povodom biće prikazani digitalni video snimci kultnih predstava "Klaustrofobična komedija" i "Profesionalac". Govoriće Dušan Kovačević, Vladeta Janković, Bora Todorović, Vlada i Bajka i drugi.

Danilo Bata Stojković (1934–2002) odrastao je na Čuburi, u porodici  predratnog veletrgovca Alekse Stojkovića. Tokom gimnazijskih dana pohađao je privatne časove matematike kod tadašnjeg studenta Borislava Mihajlovića Mihiza. Porodicu Stojković i to vreme Mihiz je zabeležio u svojoj "Autobiografiji o drugima".

Glumačku karijeru Stojković je započeo u Jugoslovenskom dramskom pozorištu 1959, a 1962. je postao stalni član ansambla Ateljea 212. Poslednjih petnaest godina bio je posebno vezan za "Zvezdara teatar" gde je izveo preko 1.000 predstava i odigrao svoju poslednju predstavu 13. februara 2002. godine ("Profesionalac"). Snimio je na desetine filmova, od toga nekoliko koji su postali deo kulturne istorije srpskog naroda. Dobio je sve pozorišne i filmske nagrade koje glumac može da dobije.

U mladalačkim danima Bati Stojkoviću dogodio se neobičan susret koji je nagovestio njegovu dalju sudbinu. Davne 1953. godine na Pašinom brdu igrao je u Čehovljevom komadu "Krčma na glavnom drumu". U publici je bio i Dobrica Milutinović, koji je posle predstave prišao Bati i uzbuđeno mu rekao: "Ti si, sine, još u majčinoj utrobi postao glumac". Na Akademiju ga je primio Tomislav Tanhofer, a diplomirao je kod Josipa Kulundžića 1959. godine. U odnosu na film i televiziju Bata Stojković davao je prednost pozorištu. Govorio je: "Mi smo se školovali za pozorište". Opet, kamera ga je zavolela na prvi pogled, dok su u pozorištu, ipak, protekle decenije pre nego što su ga uočili, a prve pozitivne kritike dobio je 1971. godine za "Putnika" Dragoslava Mihailovića u Ateljeu 212. Na televiziji se proslavio kao Bubuleja u seriji "Diplomci". Govoreći o filmu često je isticao da je radio sa ljudima sa kojima je bio i duhovno blizak: Mićom Popovićem, Kokanom Rakonjcem, Živojinom Pavlovićem, Dušanom Makavejevim i mnogim drugim.

Poznata je bila i njegova ljubav prema Beogradu: "Rođeni sam Beograđanin i obožavam svoj grad. Istrpeću sve bez obzira ko je na vlasti! U mojoj karijeri prebrojao sam čak 32 ministra za kulturu, a ne sećam se imena nijednog od njih. Ovaj grad ima svoju dušu, otvoren je za izbeglice, za sve dobronamerne ljude, za one koji su hteli da ga oplemene, a ne unazade..." Filmska, televizijska i pozorišna publika pamtiće ga po ulogama u "Profesionalcu", "Klaustrofobičnoj komediji", "Diplomcima", "Balkanskom  špijunu"...