Школован за позориште

Пет година од смрти драмског уметника Данила Бате Стојковића навршава се данас. Годишњица ће бити обележена вечерас у 18 часова у "Звездара театру". Тим поводом биће приказани дигитални видео снимци култних представа "Клаустрофобична комедија" и "Професионалац". Говориће Душан Ковачевић, Владета Јанковић, Бора Тодоровић, Влада и Бајка и други.

Данило Бата Стојковић (1934–2002) одрастао је на Чубури, у породици  предратног велетрговца Алексе Стојковића. Током гимназијских дана похађао је приватне часове математике код тадашњег студента Борислава Михајловића Михиза. Породицу Стојковић и то време Михиз је забележио у својој "Аутобиографији о другима".

Глумачку каријеру Стојковић је започео у Југословенском драмском позоришту 1959, а 1962. је постао стални члан ансамбла Атељеа 212. Последњих петнаест година био је посебно везан за "Звездара театар" где је извео преко 1.000 представа и одиграо своју последњу представу 13. фебруара 2002. године ("Професионалац"). Снимио је на десетине филмова, од тога неколико који су постали део културне историје српског народа. Добио је све позоришне и филмске награде које глумац може да добије.

У младалачким данима Бати Стојковићу догодио се необичан сусрет који је наговестио његову даљу судбину. Давне 1953. године на Пашином брду играо је у Чеховљевом комаду "Крчма на главном друму". У публици је био и Добрица Милутиновић, који је после представе пришао Бати и узбуђено му рекао: "Ти си, сине, још у мајчиној утроби постао глумац". На Академију га је примио Томислав Танхофер, а дипломирао је код Јосипа Кулунџића 1959. године. У односу на филм и телевизију Бата Стојковић давао је предност позоришту. Говорио је: "Ми смо се школовали за позориште". Опет, камера га је заволела на први поглед, док су у позоришту, ипак, протекле деценије пре него што су га уочили, а прве позитивне критике добио је 1971. године за "Путника" Драгослава Михаиловића у Атељеу 212. На телевизији се прославио као Бубулеја у серији "Дипломци". Говорећи о филму често је истицао да је радио са људима са којима је био и духовно близак: Мићом Поповићем, Коканом Ракоњцем, Живојином Павловићем, Душаном Макавејевим и многим другим.

Позната је била и његова љубав према Београду: "Рођени сам Београђанин и обожавам свој град. Истрпећу све без обзира ко је на власти! У мојој каријери пребројао сам чак 32 министра за културу, а не сећам се имена ниједног од њих. Овај град има своју душу, отворен је за избеглице, за све добронамерне људе, за оне који су хтели да га оплемене, а не уназаде..." Филмска, телевизијска и позоришна публика памтиће га по улогама у "Професионалцу", "Клаустрофобичној комедији", "Дипломцима", "Балканском  шпијуну"...