Uloga „Simensa” u nuklearnom programu Teherana

Prema izveštajima agencija

London - Iranski parlamentarac uzburkao je proteklog vikenda javnost u toj zemlji pod sankcijama UN, tvrdnjom da je kompanija „Simens” postavila eksplozivne naprave u nuklearnu opremu namenjenu Iranu.

Nemačka kompanija je to juče negirala, poručujući da uopšte „nema poslovnih veza sa iranskim nuklearnim programom”, ali Bi-Bi-Si primećuje da je to već drugi put da „Simens” demantuje optužbe vezane za Iran, što „produbljuje misteriju”.

Iranski parlamentarac Aladin Borudzerdi, šef parlamentarnog komiteta za bezbednost, prekjuče je izjavio da su „eksplozivne naprave” otkrivene pre nego što su mogle da eksplodiraju.

Po njegovim tvrdnjama, oprema je nameštena da eksplodira kad počne da radi, kako bi uništila sve iranske nuklearne sisteme, a - kako navodi - „postavljena je u Simensovoj fabrici”.„Ali, mudrost naših stručnjaka osujetila je neprijateljsku zaveru”, rekao je kako prenosi BBC.Iran je pod sankcijama UN i parlamentarac nije precizirao odakle je oprema došla.„Simens”, kompanija sa sedištem u Minhenu, tvrdi da su ove optužbe neutemeljene i da njeno nuklearno odeljenje nije imalo poslovne veze s Iranom od Islamske revolucije 1979. godine.„Simens odbacuje optužbe i naglašava da nema poslovne veze sa iranskim nuklearnim programom”, rekao je portparol kompanije Aleksandar Mahovec.

Teheran uporno odbacuje optužbe Zapada da pravi nuklearnu bombu, a Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) izražava „ozbiljnu zabrinutost” da Iran nastavlja da ignoriše rezolucije Saveta bezbednosti UN u kojima se traži suspenzija iranskog programa obogaćivanja urana.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu upozorio je da će Iran za samo šest ili sedam meseci imati „90 odsto” elemenata za pravljenje atomske bombe i pozvao SAD da Teheranu odrede „crvene linije” koje bi - ako budu pređene - vodile do vojne intervencije u toj zemlji.

Iran insistira na tvrdnji da nuklearni program razvija samo u mirnodopske svrhe, ali poručuje i da će se „osvetiti” ako bude napadnut.

Optužbe iranskog parlamentarca pokreću nekoliko pitanja, po oceni britanske agencije - da li je šef parlamentarnog odbora za bezbednost jednostavno pogrešio, da li Iran zaista kupuje „Simensovu” opremu preko posrednika, ili se „ispod brda valja” nešto drugo, pa je možda sabotirana oprema prodata uz tajnu saglasnost zapadnih obaveštajnih službi.

Naime, kako se navodi kad je u junu 2010. otkriven virus - „staksnet” - koji je zarazio sve kompjuterske sisteme u iranskim nuklernim pogonima, to je takođe povezivano za Simensove proizvode, ali je kompanija i tada negirala umešanost.

Napotvrđeni izveštaji povezivali su tada virus sa jednom vladinom agencijom, možda u SAD ili Izraelu, a poslednje optužbe produbljuju tu misteriju, zaključuje BBC.