Улога „Сименса” у нуклеарном програму Техерана

Према извештајима агенција

Лондон - Ирански парламентарац узбуркао је протеклог викенда јавност у тој земљи под санкцијама УН, тврдњом да је компанија „Сименс” поставила експлозивне направе у нуклеарну опрему намењену Ирану.

Немачка компанија је то јуче негирала, поручујући да уопште „нема пословних веза са иранским нуклеарним програмом”, али Би-Би-Си примећује да је то већ други пут да „Сименс” демантује оптужбе везане за Иран, што „продубљује мистерију”.

Ирански парламентарац Аладин Борудзерди, шеф парламентарног комитета за безбедност, прекјуче је изјавио да су „експлозивне направе” откривене пре него што су могле да експлодирају.

По његовим тврдњама, опрема је намештена да експлодира кад почне да ради, како би уништила све иранске нуклеарне системе, а - како наводи - „постављена је у Сименсовој фабрици”.„Али, мудрост наших стручњака осујетила је непријатељску заверу”, рекао је како преноси ББЦ.Иран је под санкцијама УН и парламентарац није прецизирао одакле је опрема дошла.„Сименс”, компанија са седиштем у Минхену, тврди да су ове оптужбе неутемељене и да њено нуклеарно одељење није имало пословне везе с Ираном од Исламске револуције 1979. године.„Сименс одбацује оптужбе и наглашава да нема пословне везе са иранским нуклеарним програмом”, рекао је портпарол компаније Александар Маховец.

Техеран упорно одбацује оптужбе Запада да прави нуклеарну бомбу, а Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) изражава „озбиљну забринутост” да Иран наставља да игнорише резолуције Савета безбедности УН у којима се тражи суспензија иранског програма обогаћивања урана.

Израелски премијер Бењамин Нетањаху упозорио је да ће Иран за само шест или седам месеци имати „90 одсто” елемената за прављење атомске бомбе и позвао САД да Техерану одреде „црвене линије” које би - ако буду пређене - водиле до војне интервенције у тој земљи.

Иран инсистира на тврдњи да нуклеарни програм развија само у мирнодопске сврхе, али поручује и да ће се „осветити” ако буде нападнут.

Оптужбе иранског парламентарца покрећу неколико питања, по оцени британске агенције - да ли је шеф парламентарног одбора за безбедност једноставно погрешио, да ли Иран заиста купује „Сименсову” опрему преко посредника, или се „испод брда ваља” нешто друго, па је можда саботирана опрема продата уз тајну сагласност западних обавештајних служби.

Наиме, како се наводи кад је у јуну 2010. откривен вирус - „стакснет” - који је заразио све компјутерске системе у иранским нуклерним погонима, то је такође повезивано за Сименсове производе, али је компанија и тада негирала умешаност.

Напотврђени извештаји повезивали су тада вирус са једном владином агенцијом, можда у САД или Израелу, а последње оптужбе продубљују ту мистерију, закључује ББЦ.