Loša evropska ocena za srpsko pravosuđe

Srbija ove godine neće moći da računa n pozitivnu ocenu Evropske komisije o stanju pravosuđa, rekao je ministar Nikola Selaković juče u Briselu posle sastanka sa komesarom za proširenje Štefanom Fileom i direktorom za zapadni Balkan Stefanom Saninom.

– Nažalost, u ovom trenutku ne mogu reći da ćemo dobiti pozitivnu ocenu, jer se posmatra period koji je 99 odsto pokriven aktivnošću prethodne vlade. Predočeno nam je da od naše aktivnosti u okviru nadležnosti Ministarstva pravde zavisi i datum početka pristupnih pregovora sa EU – rekao je Selaković.

On je objasnio da će godišnji izveštaj EK o napretku zemalja kandidata biti objavljen početkom oktobra, ali da će rezultati rada sadašnje vlade biti ocenjeni tek za godinu dana.

U razgovorima sa Fileom i Saninom, ministar Selaković je detaljno predstavio teško stanje u pravosuđu Srbije i kao poseban problem istakao veliki broj zaostalih predmeta. Bilo je reči i o borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao i o uspostavljanju istinski nezavisnog pravosuđa, u čemu, kako je rekao ministar, postoji puna spremnost EU da pomogne Srbiji

– Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, stvaranje nezavisnog, nepristrasnog i jakog pravosuđa i dostupnost pravde svim građanima Srbije moraju biti osnovni prioriteti Ministarstva pravde i državne uprave – rekao je Selaković.  

Istakao je takođe da u kratkom roku moraju biti realizovana tri osnovna cilja Ministarstva – vraćanje nereizabranih sudija i tužilaca i njihova reintegracija u srpsko pravosuđe, rešavanje velikog broja zaostalih, skoro zastarelih predmeta, kao i izmena postojeće mreže sudova i tužilaštava. Ti ciljevi predstavljaju osnovu za dalji rad i ostvarenje ciljeva ministarstva u srednjem roku.

– Jačanje nezavisnosti i nepristrasnosti sudija i tužilaca i stvaranje potrebnih mehanizama, kroz jačanje uloge Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, kao i uloge Pravosudne akademije kao mehanizma za ulazak sudija i tužioca u sistem, jedina su prava osnova za objektivno, nepristrasno i nezavisno pravosuđe – istakao je ministar Selaković.

Dodao je da Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva moraju postaviti jasno definisane kriterijume za ocenu novoizabranih sudija i tužilaca, za jačanje disciplinske odgovornosti samih sudija i tužilaca, kao i za jačanje mehanizama za ocenu te disciplinske odgovornosti.

----------------------------------------------

Na redu izmene Zakona o krivičnom postupku

Ministar pravde Nikola Selaković u subotu je na Zlatiboru prisustvovao sastanku radne grupe za izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku.

– Stav Ministarstva pravde je da u Zakoniku treba dati veći značaj načelu istine u krivičnom postupku. Naročito je važno uskladiti u tom delu Zakonik sa Ustavom, koji govori o raspravljanju suda a ne o raspravljanju pred sudom – rekao je tom prilikom.

Istakao je i da treba preispitati rešenje po kojem se istraga pokreće naredbom tužioca, bez mogućnosti da se ta naredba napada žalbom jer Ustav garantuje da o osnovanosti sumnje koja je dovela do pokretanja krivičnog postupka odlučuje sud, a u sadašnjem tekstu Zakonika to nije slučaj.

Ministar se založio i za eliminisanje limita u pogledu advokatskog staža, kao uslovu da se bude branilac u krivičnom postupku. Smatra da treba omogućiti, u postupcima za lakša krivična dela, da advokata može da zameni advokatski pripravnik. Sadašnje rešenje, kako je istakao, predstavlja svojevrsnu kartelizaciju advokatske profesije.

Na sastanku radne grupe na Zlatiboru, Selaković je napomenuo da treba preispitati prirodu takozvane paralelne istrage koja pogoduje isključio najbogatijim okrivljenima. Naglasio je da za oko 60 procenata krivičnih dela nije predviđena obavezna stručna odbrana.

U radnoj grupi za izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku su, pored predsedavajućeg dr Milana Škulića, profesori četiri državna pravna fakulteta i stručnjaci iz sudova, tužilaštava i advokature.