Novi život Doma omladine

Proslava 50 godina nezavisnosti Jamajke, koja će biti obeležena 28. i 29. septembra filmskim i koncertnim programima najviše i liči na Dom omladine, jer smo najaktivniji u međunarodnoj saradnji, u odnosu na druge slične institucije. Kod nas je smešten i američki kutak a nadam se da ćemo u bliskoj budućnosti dobiti i kineski kutak, kaže u razgovoru za „Politiku” Milan Lučić, po obrazovanju dramaturg, inače direktor Doma omladine Beograda, koji sada godinu i po dana nakon rekonstrukcije, radi punim kapacitetom. Publiku očekuje 28. beogradski džez festival krajem oktobra, potom Limit – festival savremenih izvođačkih umetnosti krajem novembra, a tu su i društveno angažovani  i humanitarni programi poput „Mrnjao” vikenda posvećenog kućnim ljubimcima, bogata koncerta ponuda i raznoliki filmski program.

Na pitanje koliko je sada Dom omladine drugačiji od onog pre rekonstrukcije i šta bi izdvojio kao važno od svega što je urađeno u renoviranom prostoru Lučić, koji je u ovoj instituciji od 2004, navodi:

– Ovo je novi život Doma omladine. Poboljšana je funkcionalnost zgrade, osećamo se kao da smo ranije vozili „fiću”, a sada smo seli u „ferari”. Otuda tako veliki broj programa, oko 1.300 za prvih godinu dana . Da navedem, kako izgledaju poslednja 24 sata kod nas. Sinoć je bila premijera predstave „Indigo“, u istoj sali sada u toku prepodneva sede ambasadori EU sa članovima naše vlade i Kancelarijom za evropske integracije. Popodne će doći američki ambasador, a uveče se opet pretvaramo u pozorište. Najveći dobitak Doma omladine je mogućnost da proizvedemo veliki broj programa. Kad sam ovde došao pre osam godina Klub i Velika sala su bili izdati u najam. Sada više nemamo takvih vrsta zakupa, i svi prostori funkcionišu.

Na naš komentar da je verovatno mnogo ljudi angažovano za realizaciju tako obimnog programa, direktor DOB-a odgovara:

–U dva navrata su sprovođeni socijalni programi na nivou grada za zaposlene u kulturi kada smo umanjili broj zaposlenih za više od 30 odsto. Ali tada smo imali samo jednu salu, a sada imamo manji broj ljudi koji radi na mnogo većem prostoru. Naročito tehnička služba Doma omladine ima velikih problema da opsluži sve što je potrebno. U našoj ekipi ipak ima mnogo entuzijazma, naročito kod mladih ljudi, svi smo se spremali za ovakav trenutak nakon rekonstrukcije. Čak mislim da je Domu omladine potrebna još jedna garnitura tehničara.

Beograd ima kulturnu ponudu kao da je London, ali ima i potražnju, ljudi su navikli na kulturne programe.

Naš sagovornik potom ističe da Dom omladine i dalje neguje kulturno-obrazovnu funkciju i mesto je gde se promoviše savremena umetnost i gde se kritički debatuje i zastupa ono što bi bio glavni diskurs u umetničkoj alternativi. DOB je mesto koje se vrlo snažno oslanja na svoju istoriju, ima širok spektar novih programa koji su kreirali mladi ljudi. Lučić je umetnički i operativni direktor odgovoran za programsku koncepciju, koju osmišljava uz pomoć urednika Dragana Ambrozića za muzički, Bobana Jeftića za filmski, Dušanu Nikolić za tribinski i Mašu Vujošević, za vizuelni program.

Na pitanje kako uspeva da odbrani svoju programsku koncepciju i odoli pritiscima da se i nešto drugo svrsta u njihov repertoar Milan Lučić kaže:

– Dom omladine se između ostalog tržišno ponaša, imamo programe koji su komercijalni, ali to jasno kažemo. Reč je na primer o promociji nekog piva. Ali to je problem svakog kulturnog centra u Evropi. U čuvenom pozorištu Folksbine u Berlinu organizuju se i koncerti. DOB finansira grad, a dobar deo sredstava, oko 40 odsto, potiče iz drugih donacija i sopstvenih prihoda.

O najlepšim, ali i ružnim momentima za osam godina upravljanja DOB-om Lučić izdvaja sledeće:

– Najlepše mi je bilo, i to nikad neću zaboraviti, što su građani u akciji glasanja između hitne pomoći i rekonstrukcije Doma omladine izabrali ovo drugo. Za američku donaciju sam znao da neće biti sama po sebi dovoljna za obnovu DOB-a, ali je bila veliki motiv da se još ljudi uključi u taj posao. Sa gospodinom Đilasom se potom krenulo u temeljnu rekonstrukciju. O ružnom ne vredi pričati, recimo bilo je sporova sa zakupcima koji su mislili da su iznad institucije kulture. Ipak, pamtim samo srećne dane, optimista sam i gledam u bolje.

Biljana Lijeskić