Нови живот Дома омладине

Прослава 50 година независности Јамајке, која ће бити обележена 28. и 29. септембра филмским и концертним програмима највише и личи на Дом омладине, јер смо најактивнији у међународној сарадњи, у односу на друге сличне институције. Код нас је смештен и амерички кутак а надам се да ћемо у блиској будућности добити и кинески кутак, каже у разговору за „Политику” Милан Лучић, по образовању драматург, иначе директор Дома омладине Београда, који сада годину и по дана након реконструкције, ради пуним капацитетом. Публику очекује 28. београдски џез фестивал крајем октобра, потом Лимит – фестивал савремених извођачких уметности крајем новембра, а ту су и друштвено ангажовани  и хуманитарни програми попут „Мрњао” викенда посвећеног кућним љубимцима, богата концерта понуда и разнолики филмски програм.

На питање колико је сада Дом омладине другачији од оног пре реконструкције и шта би издвојио као важно од свега што је урађено у реновираном простору Лучић, који је у овој институцији од 2004, наводи:

– Ово је нови живот Дома омладине. Побољшана је функционалност зграде, осећамо се као да смо раније возили „фићу”, а сада смо сели у „ферари”. Отуда тако велики број програма, око 1.300 за првих годину дана . Да наведем, како изгледају последња 24 сата код нас. Синоћ је била премијера представе „Индиго“, у истој сали сада у току преподнева седе амбасадори ЕУ са члановима наше владе и Канцеларијом за европске интеграције. Поподне ће доћи амерички амбасадор, а увече се опет претварамо у позориште. Највећи добитак Дома омладине је могућност да произведемо велики број програма. Кад сам овде дошао пре осам година Клуб и Велика сала су били издати у најам. Сада више немамо таквих врста закупа, и сви простори функционишу.

На наш коментар да је вероватно много људи ангажовано за реализацију тако обимног програма, директор ДОБ-а одговара:

–У два наврата су спровођени социјални програми на нивоу града за запослене у култури када смо умањили број запослених за више од 30 одсто. Али тада смо имали само једну салу, а сада имамо мањи број људи који ради на много већем простору. Нарочито техничка служба Дома омладине има великих проблема да опслужи све што је потребно. У нашој екипи ипак има много ентузијазма, нарочито код младих људи, сви смо се спремали за овакав тренутак након реконструкције. Чак мислим да је Дому омладине потребна још једна гарнитура техничара.

Београд има културну понуду као да је Лондон, али има и потражњу, људи су навикли на културне програме.

Наш саговорник потом истиче да Дом омладине и даље негује културно-образовну функцију и место је где се промовише савремена уметност и где се критички дебатује и заступа оно што би био главни дискурс у уметничкој алтернативи. ДОБ је место које се врло снажно ослања на своју историју, има широк спектар нових програма који су креирали млади људи. Лучић је уметнички и оперативни директор одговоран за програмску концепцију, коју осмишљава уз помоћ уредника Драгана Амброзића за музички, Бобана Јефтића за филмски, Душану Николић за трибински и Машу Вујошевић, за визуелни програм.

На питање како успева да одбрани своју програмску концепцију и одоли притисцима да се и нешто друго сврста у њихов репертоар Милан Лучић каже:

– Дом омладине се између осталог тржишно понаша, имамо програме који су комерцијални, али то јасно кажемо. Реч је на пример о промоцији неког пива. Али то је проблем сваког културног центра у Европи. У чувеном позоришту Фолксбине у Берлину организују се и концерти. ДОБ финансира град, а добар део средстава, око 40 одсто, потиче из других донација и сопствених прихода.

О најлепшим, али и ружним моментима за осам година управљања ДОБ-ом Лучић издваја следеће:

– Најлепше ми је било, и то никад нећу заборавити, што су грађани у акцији гласања између хитне помоћи и реконструкције Дома омладине изабрали ово друго. За америчку донацију сам знао да неће бити сама по себи довољна за обнову ДОБ-а, али је била велики мотив да се још људи укључи у тај посао. Са господином Ђиласом се потом кренуло у темељну реконструкцију. О ружном не вреди причати, рецимо било је спорова са закупцима који су мислили да су изнад институције културе. Ипак, памтим само срећне дане, оптимиста сам и гледам у боље.

Биљана Лијескић