Palanka piva i igara

Sada nam je sve jasno ili bi moralo biti. Koje su nam to mesto u globalnoj raspodeli rada, kapitala i kvaliteta života predodredili određeni centri moći u Evropi i Americi. Najkraće bi se moglo definisati kao društvo "piva i igara"!
Nikada oni neće pristati da srpski narod svoje kreativne potencijale pretvara u kreativni kapital, da sačuva svoje tradicionalne vrednosti i razvija kulturne osobenosti. Koliko god budu mogli, oni bi od Srbije da prave palanku – piva i igara.
Ko bi to trebalo da sprovede? Licemerne belosvetske i domaće tehnokrate, uz svesrdnu pomoć nesposobnih političara i njihove inteligencije.

Skupština Srbije definitivno i neskriveno postala je pijaca na kojoj "nevidljiva ruka" sprovodi hiperinflaciju verbalizma i vizuelizacije.

I dok se u famoznoj Evropi kritička javnost bori protiv nastojanja da se EU pretvori u instituciju tehno-logos principa, a jedan od rezultata jeste i odbijanje ponuđenog Ustava EU, Srbija postaje poligon tehnokratskog iživljavanja. Šta to donose tehnokrate i njihovi principi? Dovoljno je pogledati u bilo koju političku enciklopediju i shvatiti o čemu se tu radi.

Tamo piše da tehnokratija uspostavlja one odnose u kojima sve važne političke, ekonomske i, uopšte, društvene odluke donose eksperti (tehnologičari) i to na štetu opštih predstavničkih tela, slobodnih društvenih snaga i autonomnih donosilaca odluka. Prevlast tehnologičara u političkom životu čini suvišnim i samu politiku i demokratiju kao učešće građana u društvenim procesima.

Kakav nam to model ponašanja i kakav vrednosni sistem nudi tehnokratija, a čega se tehnokrate pribojavaju?

U nameri da odgovorimo na ovo pitanje poslužili smo se delom poučnog pojmovnika koji je još 1981. godine sastavila grupa tada mladih beogradskih intelektualaca i objavila u časopisu "Vidici" broj 1/2.

Institucija – medij kretanja. Institucija zna samo za sebe. Unutar zidova institucije prijatno ograđeni i zaštićeni šetaju tehnolozi prelazeći ogroman put, ali ne stižući nigde. To znači da je unutarnja priroda institucije čista podela između onoga ko ima moć i onoga koji je nema (Basaglia).

Ličnost – odlučnost. Ona je kraj tehnologije jer u svojoj volji živi potpuno okušanu istoriju. Tehnologija je ukinuta u ličnost čija je jedina osobina postojanje (Guardini).

Ljubav – davanje, sjedinjavanje. Ljubav je jedinstvo volje, ličnosti i života. Ona se ostvaruje kao volja ličnosti za život, a volja ljubavi daje život ličnosti. Ona je po svojoj prirodi nužno vanistorijska. Ljubav je nešto beskonačno, a mnogi provode svoj kratki život pokušavajući da onemoguće da im se nešto beskonačno dogodi (Cummings).

Novac – sputana sloboda, simbol institucije. Novac je idol posrednosti: udaljavanja i mržnje. Novac je konkretni način kretanja u mediju: tehnolog stalno prelazi neki put, ali što se više kreće on je sve više isposredovan i zauvek uhvaćen u beskonačnom nepostojanju. On je vidljivo božanstvo, pretvaranje svih ljudskih i prirodnih svojstava u njihove suprotnosti, opšta zamena i obrtanje stvari; on bratimi nemoguće (Shakespeare)

Odgovornost – postojanost, snaga. Ličnost je za sve odgovorna. Rastvaranje ličnosti u objektivnom razlogu stvara lik tehnologa ili prikazu. Ličnost je volja za odgovornost, a prikaza je menjanje odgovornosti za hleb medija: institucije (Bonho).

Sloboda – teret, obaveza. Postojanje umesto insistiranja. Snaga ličnosti da se zbog hleba ne lišava odgovornosti. Istina o slobodi nije izreciva. Lako iskaziva je samo ideja prinude (Berdyaev).

Tehnolog – funkcioner. U instituciji nema ličnosti, već samo tehnologa: ljudi koji su se poistovetili sa medijalnim oblikom. Celokupna moderna civilizacija zasnovana je na ideji da je specijalizovana funkcija koja daje čoveku njegovo mesto u društvu važnija nego ceo čovek, ili tačnije jeste čovek... (Haxley).

Ko će određivati društveni kontekst događajima u Srbiji u sledećim godinama - tehnokratski principi ili kritička javnost - nije pitanje dnevne politike ovih ili onih koalicija.

To je suštinsko pitanje strateškog opredeljenja za sistem vrednosti koji želimo da bude dominantan u našem društvu. I zato se to mora ticati svakog od nas, pre svih kreativni potencijal, koji kao društvo još uvek posedujemo, nema prava da bude ravnodušan!

Predsednik Balkankult fondacije