Majoran izaziva radost

Majoran (majorana hortensis) je veoma rasprostranjena biljka. Najbolje uspeva na suvim livadama i svetlim šumama brdovitih krajeva. Postojbina mu je Sredozemlje, iako, prema nekim izvorima, potiče iz Indije odakle se, navodno, proširio po arapskim zemljama, a kasnije stigao i na Mediteran. Ime mu potiče od grčkih reč oros – planina i ganos – radost. Dakle, majoran izaziva radost na planinama na kojima raste.

Majoran je, uglavnom, jednogodišnja (a u toplim krajevima višegodišnja) biljka u obliku manjeg grma, visine 20 do 40 santimetara. Ima malene listove sa kratkom peteljkom. Cveta u leto. Cvetovi majorana su beli i roze, a razvijaju se u pršljenastim cvastima. Miris biljke je aromatičan i prepoznatljiv, a ukus gorak.

U antička vremena majoran se dodavao teškim vinima za podsticanje ljubavne želje, a postojao je i običaj da se mladi parovi kite venčićima napravljenim od ove biljke. Tada je, takođe, bilo uobičajeno da se majoran sadi na grobovima da bi se osigurao miran zagrobni život. 

Lekovita dejstva majorana poznata su od davnina. Kroz istoriju majoranom su najčešće lečeni astma, zubobolja i ujed pauka.

Za vreme cvetanja iseče se stabljika do pet santimetara iznad zemlje; odsečeni deo zatim se suši u hladu i po mogućnosti na promaji. Iz svežeg majorana dobija se eterično ulje koje se koristi za masažu protiv reumatizma, ukočenih zglobova, posledica dugog i napornog pešačenja, kao i za pravljenje masti koja ublažava glavobolju. Majoran sadrži vitamine A i Ce i zato smiruje kašalj i deluje protiv prehlade. Čaj od majorana može da otkloni jutarnju mučninu, da ublaži stomačne probleme i da pomogne kod teškoća sa jetrom.

Kao začin majoran ima široku primenu. Obično se upotrebljava osušen i samleven. Koristi se kao dodatak čorbama, jelima od povrća, pečenom mesu i ribi. U nekim delovima Vojvodine majoran se koristi za pravljenje domaće kobasice.

U našim krajevima majoran je poznat kao babina duša i mažuran. Veoma je rasprostranjen kao baštenska biljka, a sve češće može da se vidi i kao ukras na terasama. Predrag Spasić, inženjer poljoprivrede u Garden centru, smatra da gajenje ove biljke može biti i lepo i korisno:

– Majoran je sličan majčinoj dušici. Može da se gaji u baštama i na terasama u žardinjerama. Sada je povoljno vreme da se poseje. Zemlja treba da bude bogata humusom jer majoran proizvodi eterično ulje. Da bi bolje napredovao treba mu obezbediti dovoljno sunca i redovno zalivanje. Ukoliko bude još hladnih dana treba voditi računa da biljka ne bude na mrazu. Majoran je u našim uslovima jednogodišnja biljka koja cveta u julu i avgustu.

--------------------------------------------------------------------------

Protiv nesanice

Preporučuje se stavljanje svežih listova majorana u jastučnicu.

--------------------------------------------------------------------------

Protiv zubobolje

Sveži listovi ili ulje majorana smiruju zubobolju.

--------------------------------------------------------------------------

Blagi i jak čaj

Blagi čaj od majorana odlično pomaže za otklanjanje crevnih grčeva kod dece. Jači čaj se koristi za lečenje vodene bolesti u početnom stadijumu kod odraslih osoba.

--------------------------------------------------------------------------

Pastrmka sa majoranom

Potrebno: Četiri pastrmke po 250 grama, šest kašika ulja, dve kašike soka od limuna, dva čena belog luka, majoran, so, biber

Priprema: Očišćene pastrmke iznutra posoliti, pobiberiti i napuniti majoranom i belim lukom isečenim na listiće. Pastrmke premazati uljem i peći na roštilju povremeno ih okrećući i prelivajući sokom od limuna.