Predstava o ubistvu Zorana Đinđića

U klubu „Fabrika” Studentskog kulturnog centra u Novom Sadu u petak uveče, 5. oktobra, premijerno će biti izvedena predstava „Ubiti Zorana Đinđića”. Reč je o komadu koji je rađen po motovima istoimene drame Rajka Đurića i Zlatka Pakovića o ubistvu premijera Srbije  Zorana Đinđića, 2003. godine. Paković potpisuje i adaptaciju i režiju predstave. Scenografiju je uradio Nikola Džafo i njegova asocijacija „Art klinika”, muziku je komponovao Božidar Obradović, a tekstove  pesama napisao Tomislav Marković.

U glumačkoj ekipi su: Nikola Đuričko, Emina Elor, Bojan Dimitrijević – Pikac, Jovana Stipić, Igor Filipović i Milijana Makević.

 – Pre dve godine Rajko Đurić i ja napisali smo dramski komad „Ubiti Zorana Đinđića”, smatrajući da je ubistvo premijera reformatora ključni trenutak kontrareformacije i demodernizacije našeg društva i države. Dakle, ideja nam se sama nametnula. To je čisti tragički momenat koji nas je duboko potresao, kao ljude koji su se i sami borili za demokratsku Srbiju. Naš komad objavljen je prošle godine u knjizi izabranih drama sa konkursa Hartefakt fonda. Pregovori sa direktorom Studentskog kulturnog centra u Novom Sadu, koji se zainteresovao za uprizorenje Rajkove i moje drame, započeli su tačno pre godinu dana. Pripremajući se za režiju, nisam prestajao da radim na tom tekstu. Tako da je predstava „Ubiti Zorana Đinđića” nastala na osnovu motiva objavljenog komada i razlikuje se od njega, ali ne izneverava njegov duh, objašnjava Paković i dodaje:

– Predstavom nisam želeo da ponavljam stvarnost, da ponavljam sve one laži koje je stvarnost usvojila kao odbranu od istine o ubistvu premijera Đinđića. Zato je predstava strukturirana poput sna, poput onog smešnog, farsičnog sna iz kojeg se budimo od sopstvenog grohota, sna u kojem vladamo nad onima koji kroje uslove za naše društvene živote. Buđenje je košmarno. Zašto? Zato što se zatičemo u stvarnosti koja dve decenije kasni za sopstvenim vremenom.

Intrigantni Zlatko Paković napominje da je ovom predstavom želeo da ukaže i na činjenicu da:

– Istina o ubistvu premijera nije u motivima za ubistvo, nego u rezultatima tog atentata. To je đinđićevski pogled na politiku i stvarnost. Sve vreme u javnosti se govori o motivima ubica i motivima političara koji su stvarali atmosferu pogodnu za ubistvo premijera. Atmosferu u kojoj je to ubistvo gotovo neizbežno, ali se nije govorilo o tome ko su istinski korisnici tog ubistva. Ko su oni koji su politički i finansijski profitirali od tog čina a da nisu uprljali ruke premijerovom krvlju.

A na pitanje zašto je premijera zakazana baš 5. oktobra, Paković kaže: „Zato što je to granični datum. Neposredno posle 5. oktobra Đinđić je govorio da prvi put posle skoro 60 godina imamo priliku da samu suštinu uobličimo demokratski, da sam proces odlučivanja tako uobličimo. Takođe, govorio je tada da su 5. oktobra za samo četiri sata sa istorijske scene pometeni espeesovci i julovci, da na nju više nikad ne stupe. Osvrnemo li se oko sebe , šta vidimo? To da se nalazimo s onu stranu istorijske scene zajedno sa onima koji su sa nje pometeni pre 12 godina.”

Uz sve to, čini se, da je predstava „Ubiti Zorana Đinđića” proteklih dana rađena u tajnosti. Paković, ipak, tu konstataciju obrazlaže činjenicom da je ekipa morala da radi brzo i u kratkom periodu.

– Tokom samo tri nedelje bilo nam je potrebno da nas niko ne uznemirava. Pored toga naš stav je da marketing ne treba da oblikuje javnost. Vidimo šta je marketing napravio od Demokratske stranke. Predstava treba sama da pronosi glas o sebi – kaže naš sagovornik i ujedno odgovara na pitanje kakve reakcije publike i kulturne javnosti  očekuje posle premijere:

– Đinđić je ubijen kao čovek kojeg nikada nije napuštala želja. On nikada nije bio melanholična politička figura, kakve nas danas okupiraju svojim pojavama. Ta temeljna karakterna crta Zorana Đinđića osnovno je raspoloženje i naše predstave. Na taj đinđićevski entuzijazam uprkos svemu očekujem inteligentnu i entuzijastičnu reakciju publike.